Izvor: Blic, 19.Feb.2018, 18:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osnovana Balkanska akademija umetnosti
Balkanska akademija umetnosti je zvanično počela sa radom, a među osnivačima su Vladislav Bajac, Isidora Žebeljan i Slobodan Šijan.
U 2018. godini i zvanično je počela sa radom Balkanska akademija umetnosti. Formalno je osnovana krajem oktobra 2017. u Bukureštu pod nazivom ACADEMIA BALKANICA EUROPEANA, a pod sloganom „Balkan je srce Evrope“ (Nikola Buvije). Reč je o kulturnoj instituciji koja, kako iz nje poručuju, tretira Balkan kao sastavni deo zajedničke evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << civilizacije. Javila se iz potrebe da manje zemlje, preciznije zemlje jugoistočne Evrope, preuzmu inicijativu za kulturološko buđenje Evrope.
Akademija će u svom članstvu imati ograničen broj od 35 umetnika iz deset zemalja Balkana: Rumunije, Grčke, Bugarske, Turske, Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i sa Kosova.
Prvi sastanak Osnivačkog komiteta, održan je u Skopju u februaru 2017. godine na simpozijumu „Hamlet i Evropa - biti ili ne biti“ na kojem je prisustvovalo 15 međunarodno poznatih umetnika sa Balkana. Među njima je bio i srpski književnik Vladislav Bajac, koji je po pozivu predložio još dva člana Akademije iz Srbije. Podršku osnivanju Akademije pružila je i Evropska Akademija nauka, umetnosti i književnosti, uz prisustvo njenog predsednika Žana Patrika Konrada. Posle objavljene skopske Deklaracije o osnivanju, krajem godine na sastanku komiteta u Bukureštu za predsednika Balkanske akademije izabran je Jon Karamitru, pozorišni reditelj i glumac, direktor Nacionalnog pozorišta u Bukureštu i bivši ministar kulture Rumunije. Generalni sekretar postao je Jordan Plevneš, dramski pisac i rektor Univerziteta za audio-vizuelne umetnosti Skopje-Pariz.
Do sada, za redovne članove izabrani su: Rumunija – pesnikinja Ana Blandijana, pozorišni kritičar, teoretičar i profesor Žorž Bani, dramski, prozni pisac i pesnik Matej Višnjek; Turska – pisac Nedim Gursel, vizuelni umetnik Bedri Bajkam, Gil Irepoglu, prof. Akademije primenjenih umetnosti; Albanija – pisac Baškim Šehu, režiser i scenarista Kujtim Čašku, kompozitor, etnomuzikolog i profesor Vasil Tole; Bosna i Hercegovina – pisac i režiser Gradimir Gojer, negdašnji ministar kulture kantona Sarajevo, rediteljka Jasmila Žbanik i vizuelna umetnica i dekan Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu Marina Finci; Bugarska – pisci Alek Popov i Hristo Bojčev, vizuelna umetnica Delija Čauševa, rediteljka Elena Panajotova; Srbija – pisac i izdavač Vladislav Bajac, režiser i vizuelni umetnik Slobodan Šijan i kompozitorka Isidora Žebeljan. Među ostalim redovnim članovima nalaze se i crnogorski režiser i profesor Branislav Mićunović, ambasador i bivši ministar kulture Crne Gore, kosovska glumica i ambasadorka Dobre volje UN Arta Dobroši, fotograf i direktor DokuFesta sa Kosova Veton Nurkolari, grčki pisac i publicista Anastasis Vistonitis, bivši potpredsednik Evropske federacije pisaca, potom književnik Jorgos Kuljaras, kao i makedonski autori i univerzitetski profesori Aleksandar Prokopiev i Elizabeta Šeleva.
Osnivački komitet predložio je za počasne članove turskog pisca Orhana Pamuka, grčkog kompozitora Vangelisa i konceptualnu umetnicu srpskog porekla Marinu Abramović.
U duhu poznate izreke Žan Monea „Ukoliko želim da obnovim Evropu, moram početi od kulture" Balkanska akademija umetnosti ima misiju da promoviše aktivnosti i međunarodne kulturne projekte među balkanskim umetnicima.
