Izvor: Politika, 10.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osmisliti i opstati
U teškim uslovima, u kojima se našao srpski narod na Kosovu i Metohiji, organizovanje kulturnih dešavanja važan je segment života
Kosovo i Metohija, priča o opstanku srpskog naroda u teškim uslovima života na vekovnim ognjištima, godinama je neizostavna tema svih domaćih i međunarodnih političkih razgovora i pregovora. Ekonomska slika sa tih prostora takođe je prisutna u medijima, ali gde je Kosovo i Metohija na kulturnoj mapi Srbije?
Čini se da se vrlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << malo zna o tamošnjim kulturnim događanjima, a njihov značaj je velik jer, kako u razgovoru za naš list kaže Valentina Pitulić, docent za narodnu književnost na Prištinskom univerzitetu sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, oni "nam daju snagu da izdržimo i osmislimo život dostojan čoveka na Kosovu i Metohiji".
– U teškim uslovima u kojima se našao srpski narod na Kosovu i Metohiji organizovanje kulturnih dešavanja jako je važan segment života. To je oblast duhovnog delanja kojom se čovek brani od onoga što preti da mu obesmisli život. Mitrovica ima svoj kulturni život, počevši od džez-festivala, duhovnih večeri koje organizuje Studentski kulturni centar gde su gosti najčešće monasi Raško-prizrenske eparhije, a Filozofski fakultet kao i Društvo pisaca Kosova i Metohije organizuju promocije knjiga i gostujuća predavanja uglednih književnika i profesora.
I ne samo to. Svake godine, u avgustu, u Zvečanu se organizuje slikarska kolonija "Sokolica" kao i pesničke večeri. U Leposaviću je zaživeo festival domaćeg filma, revija najboljih ostvarenja, a u avgustu je u ovoj opštini aktuelan Međunarodni festival folklora koji je revijalnog karaktera. Poslednji dan je takmičarski i učestvuju kulturno-umetnička društva sa Kosova i Metohije. U Lešku je upravo završeno tradicionalno takmičenje pevača amatera u izvođenju izvornih narodnih pesama "Akordi Leška".
Očuvanje kulturnog nasleđa na neki način je i profesionalni zadatak Valentine Pitulić, s obzirom na to da studentima u Mitrovici predaje narodnu književnost. Zato smo je i pitali da li se i danas beleži narodno stvaralaštvo na tim prostorima.
– Kosovo i Metohija, sa svojim kulturnim blagom, čine stožer srpske duhovne vertikale. Narodno stvaralaštvo je rukopis i matrica svakog naroda, naša lična karta, mapa koja nam pokazuje pravi put. Sa svojim studentima pokušavam da nastavim ono što su započeli moji profesori i uzori, prof. dr Vladimir Bovan i akademik prof. dr Nada Milošević-Đorđević, koji su predano beležili ono što živi u narodnom pamćenju. Dobar deo toga što je zabeleženo u proteklim decenijama publikovano je i sačuvano od zaborava. Taj deo posla jako je važan jer je jedan korpus naroda zauvek napustio svoje domove.
Odlučnost i snaga mladih ljudi koji su ostali na Kosovu i Metohiji, njihova spremnost da završe studije uprkos nimalo lakim uslovima za školovanje, ono je što, kako kaže Valentina Pitulić, zadivljuje. Njihovo studiranje dodatno otežava nedostupnost literature. Kako nam je sagovornica objasnila, knjižni fond fakultetske biblioteke ostao je u Prištini, kao i bogati fond Univerzitetske biblioteke. "Morali smo da krenemo od početka i nabavljamo ono što je bilo neophodno za izvođenje nastave", priča Valentina Pitulić. "I stručna literatura i savremena zbivanja u srpskoj literaturi trebalo bi da budu dostupniji našim studentima, a mislim da bi Ministarstvo prosvete moglo da osmisli način dostavljanja knjiga bez kojih nema valjanog rada".
Ipak, ne izostaje saradnja sa institucijama kulture u centralnoj Srbiji, bez koje, objašnjava naša sagovornica, ne bi mogli da se usprave i nastave rad posle 1999. godine.
– Kada je reč o fakultetu na kom radim postoji saradnja sa Beogradskim univerzitetom, imamo česta gostujuća predavanja eminentnih profesora; naši profesori učestvuju na naučnim skupovima koje organizuju srodni fakulteti u zemlji i inostranstvu. Smatramo da bi saradnju ubuduće trebalo pojačati na svim poljima prosvete i kulture i da je neophodan kontinuirani rad na kvalitetu da bismo ozdravili tamo gde smo se zbog istorijskih potresa pomalo urušili. Mislim da bi ubuduće sve institucije prosvete i kulture trebalo da se angažuju da pomognu onima koji su spremni da ovde ostanu – kaže Pitulićeva.
To nas je podstaklo da pitamo ko je o(p)stao s obzirom da se veliki broj umetnika odselio sa Kosova i Metohije. Iako Valentina Pitulić kaže da nema kompletan uvid u kretanje književnika sa ovih prostora, pomenula je one koje povremeno viđa: Ratko Popović je ostao u Gračanici uprkos tome što mu je bratanac ubijen u samom centru ovog mesta, zatim krug mitrovičkih pesnika – Milan Mihajlović, Nenad Radenković, Novica Sovrlić i Miomir Jovanović; Petra Sarića nije videla od egzodusa Srba 1999. i koliko zna živi na Brezovici, a tu je i Mitar Reljić, autor knjige "S dušom na gotovs", svedočanstvo stradanja Srba na Kosovu i Metohiji do 17. marta 2004. godine.
O njihovom stvaralaštvu Pitulićeva još kaže: "Kada su vremena teška, jezički izraz ili postaje sasvim skučen čekajući vremensku distancu ili traži trenutno otelotvorenje. Mislim da samo retki pronađu meru u kojoj uspešno smeštaju ono o čemu bi da progovore."
Teški uslovi za život i rad koji su nezaobilazni u svakoj priči o Kosovu i Metohiji nisu izostali ni ovaj put. Zvuči paradoksalno, kako kaže naša sagovornica, ali ponekad upravo oni probude najbolje u čoveku. Snagu i motiv da se bave proučavanjem književnosti, Valentina Pitulić, njene kolege i studenti pronalaze u "onome što su nam ostavili preci, kroz pisanu reč, sliku, muziku, običaj".
– I u Beogradu, i u Novom Sadu i u Mitrovici podjednako je teško i lepo živeti. Čini mi se da stojimo na raskršću na kojem je mnogo puteva a malo putokaza. A putokaz bi mogao da nam bude ono što nam je u nasleđe ostavljeno upravo u kolektivnom pamćenju najstarijih srpskih oblasti, a to su Raška i Kosovo i Metohija. Da se, dakle, okupimo oko onog što je u nama najvrednije, da se čuvamo sebe samih i da ostanemo dostojanstveni, hrabri i uspravni kad je najteže – kaže Valentina Pitulić.
Jelena Nikolić
[objavljeno: 10.08.2006.]
