Izvor: Politika, Tanjug, 16.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osmeh umesto šlema u Senjskom rudniku
Glavna atrakcija za posetioce budućeg eko-muzeja biće „Aleksandrov potkop”, rudarski tunel dugačak 530 metara na dubini od 150 metara ispod zemlje
Najstariji rudnik mrkog uglja u Srbiji kroz tri i po godine će zaodenuti novo, čistije ruho. U planu je, naime, da Senjski rudnik i istoimeno naselje, dvadesetak kilometara udaljeni od Ćuprije, budu pretvoreni u eko-muzej. Umesto šlema sa baterijskom lampom, čekića i dleta, glavno oruđe meštana biće osmeh i dobra turistička >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usluga. Čekić i dleto će, naravno, ostati, ali samo kao simbol na zeleno-crnoj rudarskoj zastavi.
Planirano je da transformaciju Senjskog rudnika u eko-muzej finansira Evropska komisija u okviru regionalnog programa za kulturno i prirodno nasleđe jugoistočne Evrope. Projekat je za sada odobren, ali usvajanje detaljnog plana i potpisivanje ugovora vrednih 1,5 miliona evra očekuju se tek na jesen. Kako je najavio Borislav Šurdić, načelnik Odeljenja za međunarodnu saradnju Ministarstva kulture, prvi radovi na terenu započeće u aprilu sledeće godine i trajaće dve i po godine.
Glavnu atrakciju za posetioce predstavljaće „Aleksandrov potkop”, rudarski tunel dugačak 530 metara, koji se nalazi na dubini od 150 metara ispod zemlje. Potkop će biti očišćen i prilagođen za turiste.
Projekat, na kojem su radili stručnjaci iz Srbije, Švedske, Velike Britanije, Francuske i Grčke, takođe predviđa i osnivanje centra za obuku lokalnog stanovništva. Meštani će biti podsticani da proizvode suvenire, gaje organsku hranu, beru vrganje i svoje kuće pretvore u turističke smeštajne kapacitete.
– U planu nam je da povežemo sve atrakcije u resavskom kraju, pa razmišljamo i da osposobimo podzemnu železnicu koja bi išla kroz tunel čiji bi ulaz bio u Senjskom rudniku, a izlaz kod Resavske pećine – otkriva Šurdić.
Meštani Senjskog Rudnika željno iščekuju taj dan.
– Ljudi su ovde vrlo optimistični. Bitno je samo da počnu radovi i siguran sam da će nam to doneti boljitak. Ja bih voleo kad bi radovi već sutra počeli – rekao nam je Zoran Sibinović, jedan od zaposlenih u rudniku.
Senjski rudnik već vek i po snabdeva Srbiju mrkim ugljem. Zahvaljujući rudama iz ovog kopa pokrenuta je kragujevačka Topolivnica, prva srpska moderna fabrika. Takođe je značajno uticao na razvoj tadašnjeg železničkog, ali i avio saobraćaja, pošto je prvi avion proizveden u Srbiji finansirao upravo Senjski rudnik. Rudnik proizvede oko 45.000 tona uglja godišnje, što je znatno manje nego ranije, pa se pretpostavlja da ni eksploatacija ove rude neće još dugo trajati.
– Ovo mesto nije samo deo industrijske tradicije, već je upisano i na kulturnu mapu Srbije. Setimo se samo Darka Kraljića, koji je komponovao „Zvižduk u osam”, ili filma „Petrijin venac”, koji je sniman na ovoj lokaciji – rekao je ministar kulture Nebojša Bradić prilikom nedavne posete Senjskom Rudniku.
Ipak, kako je napomenuo šef delegacije Evropske unije u Srbiji Žozep Ljoveras, Senjski Rudnik nije označen u turističkim vodičima Srbije. Mestašce okruženo Kučajskim planinama, koje broji jedva sedamsto duša, godišnje poseti oko tri hiljade ljudi, iako se u neposrednoj blizini nalaze Resavska pećina, vodopad Lisine i manastiri Ravanica i Manasija.
– Upravo ovaj projekat treba da unapredi turizam u ovom kraju. Resavsku pećinu poseti oko četrdeset hiljada ljudi godišnje. Cilj nam je, za početak, da isto toliko turista dođe i u Senjski Rudnik – kaže Borislav Šurdić.
Senka Korać
----------------------------------------------------------
Japanci oduševljeni izvoznom mašinom
Najatraktivniji objekat u Senjskom rudniku trenutno je izvozna mašina stara 137 godina, što je, kako kažu radnici, čini najstarijom rudarskom parnom mašinom u svetu. Mašina, proizvedena u Austrougarskoj, diže i spušta liftove u rudarsko okno i nije joj potrebna električna energija pošto radi na vodenu paru. Jedan od razloga njene dugovečnosti su i drveni zupci koji se, kad se polome, lako zamene.
– Nedavno nas je posetilo nekoliko Japanaca koji su se, kad su videli ovu mašinu, od oduševljenja bacali na kolena i hvatali za glavu. Oni jednostavno nisu mogli da veruju da tako nešto još uvek postoji i, što je najvažnije, radi – priča Zoran Sibinović, radnik u rudniku.
[objavljeno: 16/06/2009]
