Izvor: Blic, 25.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osmeh obljubljene
Osmeh obljubljene
LedeNe smeška se samo 'Monaliza'. Osmehuje se i 'Sveti Jovan' u 'Luvru', 'Madona sa Svetom Anom' u Nacionalnoj galeriji u Londonu, pa 'Buhus', takođe u 'Luvru' ili 'Leda sa labudom'. Njihov osmeh postao je gotovo stereotip. Upravo zbog toga, u rodnom mestu Leonarda priređena je izložba kao omaž velikom majstoru 'osmeha', između ostalog - 'Leonardo i mit Ledi'.
Ne zna se ko je od Leonarda naručio sliku Lede, niti kada je zaista na njoj radio. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zna se samo da postoje brojne verzije, a dve od značaja izložene su pod naslovom 'Modeli, sećanja i metamorfoze jedne invencije'. Jedna pripada Galeriji 'Borgeze' u Rimu, i za ovu priliku je restaurirana, druga je poznata pod nazivom 'Leda Spiridon', jer je pripadala Ludoviku Spiridonu koji je platno 1941. godine prodao Geringu, ali ju je 1948. godine otkupio Rodolfo Siviero i od tada se nalazi u Galeriji 'Ufici'. Iako su mnogi, pa i čuveni Bernar Berenson tvrdili da je delo autentično, danas se svi slažu da je reč o kopiji.
Leda je bila kraljica, kći Tesiosa iz Etole i žena Tindarea iz Sparte. Epizoda koitusa sa labudom pripisana joj je u mitologiji. Izložba objašnjava razvoj prizora sve do smešnog i grotesknog. U Spiridonovoj verziji, Leonardo vidi Ledu posle onog što je učinila sa labudom, zanetu čudesnim jajima iz kojih su rođena dva para blizanaca, muški (Kastor i Poluks) i ženski (Helena i Klitemnestra). U verziji iz Vile Borgeze, Leda prisustvuje rođenju Kastora i Poluksa, ali se iz malobrojnih sačuvanih crteža ne zna kako ju je definitivno maestro zamislio. Jasno je jedino da je Leonardo sigurno imao na umu dve platna različite sadržine. Prvo, da prikaže Ledu na kolenima kako podiže svoje sinove, i drugo, Ledu uspravnu kako grli labuda. Leonardu nije padalo na pamet da prikaže seksualnu potku mita. Ovu ideju dobio je Mikelanđelo što je i učinio, nažalost, samo na crtežu.
Na Leonardovoj slici, Leda je, kao i sve žene koje je prikazivao, u prirodi i sa osmehom na licu, istim kao kod Đokonde. Šta god da je bila umetnikova ideja, Leda ostaje jedan od fantastičnih ženskih aktova u istoriji umetnosti.
Na izložbi 'Leonardo i mit o Ledi' izložene su antičke verzije Jupiterove obljube (jer po grčkom mitu Jupiter se pretvorio u labuda da bi je zaveo), mnoga čuvena dela slične sadržine inspirisana Leonardovim, zatim Mikelanđelovim crtežom iz Nacionalne galerije u Londonu, kao i figuralna kompozicija u mermeru iz Muzeja 'Bargelo', potom jedna Leda Đirolama ili Luka de la Robija, i još jedna koja se pripisuje Andrei del Sartu. M. M.
