Izvor: B92, 27.Mar.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oslikano injem
Madlenianum, Zemun
15.03.2008.
Da li su vas ikad posećivale seni zaboravljenih predaka, likovi sa slika koje ste naslikali, ili pak izmišljeni junaci ispisanih romana...?
Da li ste ikada razmišljali o vašim senkama kao i senkama vaših senki?
A sećanja koliko su vam dragocena i sveta da li i za vas važi ona misao da su sećanja jedini raj iz koga ne možete biti prognani?
Dakle, glavnom liku iz naslovne predstave, slikaru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji slika crkvu u svom selu stižu velika iskušenja kada postaje svedok masovne egzekucije za vreme okupacije, upravo u pomenutoj crkvi gde je u ovom masovnom zločinu stradala i njegova ljubav.
Pomenutoj agoniji tu nema kraja već u sledećem „oslobodilačkom" kadru i sam slikar postaje žrtva zla koje i ovde ima isti lik, obličje i jezik bola, bezdušnosti i konačnog obračuna bar kada je reč o bitisanju u ovom svetu gde još nije sve pokrila ta zamrznuta magla to inje...
Trebalo je slikara povesti sa sobom i sahraniti ga još za života, tu susrećemo i neprežaljenu ljubav koja se sada ukazuje već obrasla šibljem a čiji gubitak predstavlja možda i najteži udarac našem slikaru.
I pored svih tih velikih iskušenja on im ipak odoleva i ostaje veran svom daru od Svevišnjeg, čiji planovi nikad i nikome ne mogu biti do kraja jasni. Njemu su možda i bili otkriveni u naznakama, u svakom slučaju dovoljno, da istraje i odupre se do kraja svog puta.
Miroslav Benka ovde potpisuje scenario, režiju, muziku koja je zaista posebna u ovoj tipično „bitefovskoj" predstavi koja ne poznaje reči, tekst, govor i kojoj stoga nije potreban prevod, ona se svodi na pokret i ono najteže: univerzalnu emociju, koja se posvećenima do kraja ukazuje ostajući razumljiva i bliska.
Neverbalni teatar u nas je retkost i ovakvih predstava nikad nije dovoljno na našim pozorišnim reportoarima pogotovo ako i dalje pretendujemo na održavanje i negovanje jednog Bitefa i njegove dugo izgrađivane svetske reputacije.
Na kraju, od strane potpisnika ovih redova i jedna mala doza pristrasnosti, mesto Stara Pazova je odavno u senci susedne Inđije ako govorimo o ekonomiji i razvoju, ali zato u senci te senke ono ima jednog Benku i time sasvim sigurno značajnu satisfakciju.
