Izvor: Politika, 23.Jun.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oskarovac koji je odbio Diznija
U novom zdanju Jugoslovenske kinoteke večeras projekcija filmova, izložba crteža, skica, rukopisa, monografija, fotografija, ličnih predmeta i dokumenata slavnog Dušana Vukotića
Već pomalo, nažalost, zaboravljeni oskarovac Dušan Vukotić vraća se svojim briljantnim delom u Beograd. Udruženje „Cetinje” iz Beograda, uz podršku udruženja „Dušan Vukotić”, iz Zagreba i Jugoslovenske kinoteke, organizuje večeras predstavljanje njegovog nenadmašnog opusa crtanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << filma, u novom zdanju Jugoslovenske kinoteke u 19.30 časova. Uz projekciju filmova, biće i izložba crteža, skica, rukopisa, monografija, fotografija, ličnih predmeta i dokumenata.
Dušan Vukotić je dobio 1962. godine nagradu Oskar, najveće svetsko filmsko priznanje, za film „Surogat”, kao prvi stranac. Tako je već u svojoj u trideset petoj godini postaje slavan. Prema Nikoli Vujoševiću, Dušanovom bliskom prijatelju i poznavaocu njegovog dela, radikalnim načinom interpretacije ideja, suprotno važećim kanonima ultravladajuće Diznijeve škole crtanog filma, Duško, ne samo ovim filmom, inauguriše inovativne modele takozvane linearne morfologije, minimalizovane, svedene na stenografski iskaz, zadržavajući pritom narativnu sadržinu.
U „Surogatu” fabula je jednostavna i jasna: turista na odmoru hoće da ima sve odjednom i, dakako, pod hitno i zato odmah stvara svoj svet sačinjen od plastičnih masa na naduvavanje. Pored dušeka i šlauha, naduvava i sve ostale svoje potrebe: talase, more, jelo, svoju ženu... Na kraju boravka naduvava čak i auto i put kojim će otići. Dakle, sve na vazduhu! Na tom imaginarnom putu „greškom” se pojavila rajsnegla – i sve što je u filmu postojalo istog trena leti u vazduh!
Lila Melita Andres Vukotić sa Duškovim Oskarom (Foto Frontal)
Ovim filmom izražen je nesklad ljudskih iluzija i objektivne stvarnosti. Posle ovog filma Vukotić dobija poziv od Volta Diznija, da u njegovoj čuvenoj filmskoj industriji uradi TV seriju od 52 filma na temu iz „Surogata”, sa istim glavnim junakom, pod američkim naslovom „Mister Surogat”. Iako bi ovim projektom rešio na duže vreme svoje materijalne prilike, Duško galantno zahvaljuje, uz napomenu da je sve što je na ovu temu imao da kaže – govori „Surogat”, i da bi „prihvatanje ponude bilo banalizacija umetnosti”. „Zašto koljete kokošku koja može da nosi zlatna jaja?” – poručila mu je Američka kompanija „Herc – lion internešenal korp”, piše Vujošević u svom sećanju na ovog oskarovca.
Vukotić je autor više od 100 animiranih, igranih i kombinovanih filmova. Jedan je od osnivača Zagrebačke škole crtanog filma. Za film „Igra” dobio je nagradu UNICEF-a, dobitnik je još oko 150 nagrada. Kao autor animiranih filmova stekao je svetsku slavu i ugled jednog od najvećih stvaralaca osme umetnosti druge polovine 20. veka. Smatra se da je bio filmski stvaralac koji je najviše nagrađivan sa prostora bivše Jugoslavije.
Njegovi filmovi „Koncert za mašinsku pušku” i „Osvetnik” (1958.), „Krava na mesecu” i „Pikolo” (1959), „Igra” (1962), „Mrlja na savesti” (1967), „Opera Kordis” (1968), „Skakavac” (1975) su u svim antologijama svetske kinematografije. Filmski kritičari ocenili su da je podjednako uspešno komunicirao sa stručnom javnošću i „prosečnim” gledaocem, jer su njegovi filmovi imali u sebi ne samo nešto „magično”, nešto „fluidno” nego i „dušu”. Godine 1971. izabran je za redovnog člana Američke filmske akademije, bio je dopisni i redovni član Crnogorske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor zagrebačke Akademije za kazalište, film i TV...
Duško Vukotić je rođen 1927. u Bileći, gde mu je otac bio vojno lice. Za vreme Drugog svetskog rata, koji je porodicu zatekao u Bihaću, njegov otac Radovan, potpukovnik, komandant 55. pešadijskog puka, odlazi na front. Zarobljen je kod Gornjeg Milanovca, pa interniran u logor Osnabrik. Veći deo okupacije Duško, njegove dve sestre i majka Mara provode kod Duškovog ujaka blizu Podgorice.
U podgoričkoj gimnaziji nastavlja školovanje i u tom gradu dolazi u kontakt sa filmom. Studirao je arhitekturu u Zagrebu. Među prvima je bio primljen u „Duga film” – specijalizovano preduzeće za proizvodnju crtanih filmova. Tu je u čuvenoj zagrebačkoj školi crtanog filma – proveo ceo radni vek. Umro je 1998. godine u Krapinskim Toplicama. Ratne godine u kojima se raspala Jugoslavija nisu bile produktivne za Duška Vukotića Vuda. Negde 1997. godine kontaktirala ga je jedna češka producentska kuća povodom filmske serije na kojoj je trebalo da radi, ali ga je smrt zaustavila u tom poslu.
U Vukotićevu čast se često u poslednje vreme u Hrvatskoj organizuju i naslovljavaju brojne kulturne manifestacije, pre svega one vezane za film, animaciju, karikaturu... Pre nekoliko godina, u sklopu zagrebačkog „Animafesta” upriličena je izložba kojom se približila retrospektiva njegovog stvaralaštva. Tom prilikom udovica Dušana Vukotića, glumica Lila Melita Andres Vukotić, istakla je da je odbila primamljivu ponudu američkog kolekcionara da otkupi statuetu Oskar, koju je dobio njen suprug.
Dodala je i da sve nagrade brižno čuva u svom zagrebačkom stanu. Jednog će ih dana, kako je rekla, kao ostavštinu pokloniti Muzeju grada Zagreba. Objavljena je kapitalna monografija „Dušan Vukotić: Zaboravljeni vizionar”, posvećena njegovoj supruzi, koja približava život i delo ovog svestranog umetnika, u izdanju Nacionalne zajednice Crnogoraca Hrvatske i „Skaner studija” iz Zagreba. Jedan od tekstova potpisao je i Ranko Munitić, a zastupljeni su i Vukotićevi autorski tekstovi kao i izbor stručne kritike koja je više decenija pratila Vukotićev rad. Odlukom zagrebačke gradske skupštine jedna ulica u naselju Stenjevcu dobila je ime po Dušanu Vukotiću.
K. R.
----------------------------------------------
Josipović izvadio bruku
Svojevremeno je supruga Dušana Vukotića, Lila Melita Andreas Vukotić, očigledno ljuta na državu Hrvatsku, dala intervju zagrebačkom „Jutarnjem listu” u kome je između ostalog izjavila da nije dobio nikakvu državnu penziju i da će uskoro morati da proda celi ormarić sa 150 njegovih nagrada, zajedno sa najvrednijom – Oskarom. „Jedini dobitnik Oskara u zemlji dobio je penziju od 3.000”, rekla je tada novinaru. Na pitanje kome će prodati, odgovorila je: „Muzeju savremene umetnosti”. Još je kazala da Vukotić nema nijedno hrvatsko priznanje, ni ulicu sa njegovim imenom u starom delu grada, a oskarovac je, iako je prošlo 14 godina od kako je otišao sa ovog sveta. „Tužan i jadan jer mu nisu dali da radi, niti uopšte da uđe u Zagreb film”, rekla je. Na pitanje ko mu nije dao, odgovorila je:
„Ne znam. Neko vrlo zločest, očito. No, moram vam reći, imali smo veliku feštu prošle godine, kad je bilo 50. godina od kada je Hrvatska dobila Oskara. To je priredio predsednik Hrvatske gospodin Josipović, jedan izvanredan, častan i fin čovek. Josipović mi je tada dao jednu pohvalnicu, jednu plaketu u čast i na zahvalnost Dušanu Vukotiću, mom mužu.”
objavljeno: 24.06.2014.
