Izvor: Blic, 14.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oseka na scenama
Oseka na scenama ŽELJKO JOVANOVIĆ:
Osnovno obeležje tekuće sezone koja će se ovog leta zbog Belefa produžiti i na jul, jeste završetak izgradnje i obnova nekih i najavljeni početak radova na drugim pozorištima. Uspeh ove sezone je dakle, pre svega u oblasti građevinarstva.
Što se tiče 'popunjavanja' obnovljnih scena, više je nego jasno da cela stvar neće ići tako lako. Izgradnjom Jugoslovenskog dramskog pozorišta i svečanim otvaranjem Velike scene ovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pozorišta oseka dobrih predstava u gradu je samo postala očigledna. Tako je jedna od najznačajnijih predstava tekuće sezoni urađena na 'pomoćnoj' sceni Centra Sava, 'Hazarski rečnik' Milorada Pavića, u režji Tomaža Pandura. U ovo sučaju naime, reč je o predstavi van svake konkurencije o projektu koji nema mnogo veze sa nama ovde i sada, osim po mestu dešavanja. Najznačajnije predstave u Gradu su tako, izvedene na sceni Narodnog pozorišta Beograd, Geteov 'Faust' u režiji Mire Erceg, i ' Čehovljev 'Višnjik' u režiji Aleksandra Popovskog. Gledano iz ugla domaće dramske literature i njihovog uspešnog transponovanja na scenu kao najznačjanije se izdvajaju 'Šine' Milene Marković, premijerno izvedne u JDP-a na sceni 'Bojan Stupica', u režiji Sobodana Unkovskog, i predstava Jovana Popovića 'Apologija neprijatelju' Beogradskog dramskog pozorišta, režija David Putnik. Kao veoma uspela, ove sezone se još izdvaja predstava Tene Štivičić, 'Dvije' Ateljea 212, u režiji Snježane Banović. ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIĆ:
Još pre nekoliko meseci bilo je jasno da će i ova sezona biti ocenjena kao nekoliko prethodnih. Nećemo je pamtiti po kontinuitetu uspešne (pa ni prosečne) pozorišne produkcije, nećemo je se sećati po briljantnim rediteljskim iskoracima, pa ni izuzetnim glumačkim kreacijama, niti će nam se u pamćenje urezati po prvim koracima mladog naraštaja teatarskih stvaralaca.
Zapažajući po neku uspelu predstavu, katkad briljantno režiranu ili odlično odigranu, ipak ćemo se – ako ćemo da budemo pošteni – ponajpre i u najboljem slučaju diviti zanatski solidnom nivou realizacije. Ako je i bilo nečeg naročitog, ono je pripadalo sferi ekscesa i daleko je od mogućnosti uspostavljanja kontinuiteta.
Ako ćemo sezonu 2002/2003 pamtiti po nečem izuzetnom, onda je to po ulaganju u infrastrukturu beogradskog teatarskog života, po rekonstrukcijama, obnovama i zidanjima Jugoslovenskog i Beogradskog dramskog, 'Pinokija' i 'Radovića', po započinjanju radova u Pozorištu na Terazijama… Biće to osnova na kojoj će, nadajmo se, uskoro nastajati kvalitetne predstave, bolje od ovosezonskih, kao temelj za uspostavljanje budućeg kontinuiteta. Pošto sam nabrojao pet najboljih predstava prikazanih na našim scenama, nabrojaću i pet najboljih domaćih predstava:
1. M. Markovic: 'Šine”, režija Slobodan Unkovski, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd
2. M. Pavić: 'Hazarski rečnik”, režija Tomaž Pandur, Atelje 212 i Pandur Teatars
3. A. Krištof: 'Ne boli”, režija Ilan Eldad, Narodno pozorište, Subotica
4. K. Mezei i K. Djermai (po motivima romana 'Karneval” B. Hamvaša): 'Pac”, režija Kinga Mezei, Novosadsko pozorište, N. Sad
5. M. Bulgakov: 'Majstor i Margarita”, režija Kokan Mladenović, Narodno pozorište, Sombor KSENIJA RADULOVIĆ:
Bez imalo želje da zvučim arogantno, bojim se da ne mogu da navedem pet dobrih predstava. Naše je pozorište zanatski aljkavo, pretežno anahrono i neinventivno, trenutno uglavnom nesposobno da razvija neke složenije i zanimljivije estetičke koncepte. Otud mi se čini da možda i nije sasvim neprihvatljivo izreći jedno takvo, ma koliko nepopularno stanovište, nego izdvajanjem nečega što je u stvari bilo manje loše od celine, zapravo razvodnjavati čitavu stvar i relativizovati kriterijume do u beskraj. (Nažalost, u onoj drugoj kategoriji konkurencija bi bila neuporedivo oštrija).
Ostaje jedino da se nadamo da će, postupno, promenom klime u društvu, promenom načina rada (što će podrazumevati i promenu strukture svesti) i sveukupnog sistema vrednosti, doći do izvesnog poboljšanja. FELIKS PAŠIĆ:
Ako biram od onoga što sam u sezoni video (a uz sav moj trud nisam stigao da vidim sve, pa mi je ponešto i važno, možda, promaklo), u krug najboljih (u sasvim uslovnom i subjektivnom tumačenju tog pojma) ulaze mi, pre svega, četiri strane predstave, dve sa Bitefa – Vilsonov 'Vojcek' i poljska 'Proslava', i dve sa Sterjinog pozorja – francuski 'Supermarket' i mađarske 'Porodične priče'.To je teatar koji sam voleo i kojeg se, još sa uzbuđenjem, sećam.
U domaćem repertoaru, odnosno u repertoaru naših pozorišta, nije se, nažalost, kao prošle sezone 'Skup', našla predstava za koju bih mogao reći da je izrazito bolja od drugih ili najbolja u onom smislu u kome su to četiri pomenute. Bilo je na repertoaru velikih dramskih imena (Šekspir, Čehov, Molijer, Simović), ali ne i dostojnih inscenacija. Geteov 'Faust', monumentalan po obuhvatu, monumentalnošću je umnogome 'pokrio' gustiš smisla i same priče. Ni režija jedinog novog domaćeg teksta vrednog pažnje, 'Šina' Milene Marković, nije dala predstavu koju bih mogao izdvojiti. Mijačevi 'Rodoljupci' 2003. razlikuju se, naravno, radikalno od 'Rodoljubaca' 1986, ali ja pamtim one pređašnje. Uzbudljiv je, po svojoj silovitosti i osećanju za vreme, bio 'North Force' u Bitef teatru. Prosek, u svakom pogledu, obeležava sezonu. To je činjenica, koliko god žalosna. IVAN MEDENICA:
Podatak da su gotovo sve nagrade na ovogodišnjem Sterijinom pozorju, po prvi put u istoriji festivala nacionalne drame, otišle stranim umetnicima (iz Mađarske i Francuske) rečito govori gde se trenutno nalazi naše pozorište, a nalazi se vrlo, vrlo nisko. Suštinska analiza ovakve, više nego zabrinjavajuće situacije, zahteva više prostora i drugačiji pristup od onog koji nude liste pet najboljih i pet najslabijih predstava u sezoni, pogotovu kada se ima u vidu da druga lista ima mnogo više kandidata od prve. Među predstavama koje su se izdvojile u pozitivnom smislu, i to po različitim aspektima (prevshodno umetničkim, ali podjednako i društveno-intelektulanim), trebalo bi izdvojiti Govornicu JDP-a, Noć Helvera Bitef-teatra, Kazimira i Karolinu Somborskog pozorišta. Na drugoj strani, na spisku najslabijih ostvarenja, javljaju se Klin i Frederik ili bulevar zločina BDP-a, Vojcek SNP-a iz Novog Sada, Hamlet NP iz Beograda, itd. Ove liste nisu sastavljane ni po kakvom znakovitom redosledu.
