Izvor: Danas, 26.Okt.2014, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osećaj gospodina Rudina za muzički dah
Izuzetan podvig da se tokom jedne iste koncertne večeri izvede Bahovih Šest svita za violončelo solo BWV 1007-1012, svakako je podsetilo posetioce ovogodišnjeg BEMUS-a na neke od onih sasvim specijalnih događaja iz bogate istorije ovog festivala, koji ostaju u pamćenju zanavek.
Ugledni violončelista Aleksandar Rudin dodatno je namagnetisao ovu ionako privlačnu koncertnu priliku, a okupljena publika u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine takođe je bila od one vrste istinskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i delikatnih uživalaca u stvaranju koje traži i pruža kosmičke maksimume, kako od samog umetnika, tako i od svojih slušalaca.
Predavanje umetnosti bez zaostatka, ovde je ostalo na snazi do samog kraja. Ako je Aleksandar Rudin u startnoj Sviti br. 1 G-dur još uvek osluškivao prostor, smeštajući svoj zvuk prirodne kakvoće i starinske elegancije bazičnog dejstva na onaj neki najpodesnije zamišljeni način, e da se ostvari najtananiji kontakt sa delatnom idejom, onda je već Svita br. 2 d-moll obasjala svojom kontemplativnom zanetošću auditorijum, sa jednom namah otkrivenom dubinom, u čije se ambise Rudin spušta sa delikatesnom logikom, razigravajući ritam u Kuranti recimo na način neodoljiv od tog časa. Ovo gotovo pa mladalačko obilje života, čulnost Baha u Sarabandi, otmenost Menueta i temeljno razumevanje za živahnost polifonije, jeke glasova sa škriputanjem napora misli pride, pa divna ponovo Svita br. 3 C-dur sa elegantnim naumom da podigne se uvis jedan moćni solilokvijum od svega, ukusne veselosti pokatkada, potkrepljene čistom intuicijom boja - eto sve to se razgorelo u Kolarčevoj zadužbini i na plamenu toga interpretativnog stava i stila smo se grejali do samog svršetka.
Raskošna Alemanda u Sviti br. 4 Es-dur, obogaćena zvukovljem nepoznatog porekla i oštroumnosti, obuzetost i obuzimanje mišlju o zvuku i ritmu koji jednostavno hitaju ovde da budu nekako prekonstruisani, čini se kao sasvim moderan pristup starim sadržajima, sa očuvanjem sve njihove prvobitne plemenitosti dakako, a zalaženje u svaki rukavac muzike u Bureu, sa onim naročitim živototvornim daškom, munjevito usredsređujućim na metu, furioznih Žiga u ama svakoj Sviti, okončali su gromadni prvi deo koncerta. Bahove Svite br. 5 c-moll i br. 6 D-dur, od samog dramatičnog uvoda u drugi deo večeri, definišu iznova taj tako raritetni i tanan osećaj gospodina Rudina za muzički dah, koji je bogato ekspresivan prema unutra više nego šljašteći prema spolja, povremeno mu dajući zvučnost pravog orkestra, sa violončelom koje progovara mnoštvom glasova. Filozofski Preludijumi, izuzetno razgovorljive Alemande, Gavote čudesne u obe Svite, Žige bestelesne, prefinjenog tkanja, u pokretu i pročišćenom duhu, lebdeći zrakom, sve okončano u trijumfu. Slastan i ambiciozan muzički zalogaj.
.jpg)
