Izvor: Politika, 27.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orkestar sa dušom
Publika u Cankarjevom domu oduševljena, što dokazuju i četiri produžetka koja su joj poklonili Filharmonija i maestro Lajovic
Od našeg stalnog dopisnika
LJUBLJANA, 26. avgusta – "Zubin Mehta me je nedavno pitao telefonom šta radi Beogradska filharmonija? Pozvao me je na ručak u Beč, ansambl mu je potpuno prirastao za srce, videćemo šta smera", otkriva maestro Uroš Lajovic dok uz Ljubljanicu razgovaramo o utiscima posle koncerta Beogradske filharmonije u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Galusovoj dvorani Cankarjevog doma, koji je – to nije mišljenje samo dirigenta Lajovica – prošao sjajno.
Na koncertu je bila stalna publika – toalete, monokli, na prvom balkonu nekoliko poznatih ličnosti, prvi ambasador Slovenije u Srbiji Borut Šuklje, pa savetnik predsednika Drnovšeka Ivo Vajgl... – Prema želji domaćina i organizatora Festivala Ljubljana, program je bio rimejk prošlogodišnjeg prvog abonmanskog koncerta, izuzetno težak – naglašava maestro Lajovic. Hindemit (Simfonijske metamorfoze), Erih Volfgang Korngold (Pesma s lutnjom, iz opere "Mrtvi grad"), i Hektor Vilja-Lobos čije je Bachianas brasileiras br. 5 pevala mladi sopran Sabina Cvilak iz Maribora.
Umetnički ambasador
Publika je ovacijama pozdravila izvođače, a frenetičan aplauz usledio je posle Štrausovog "Tako je govorio Zaratustra, op. 30 ", u drugom delu koncerta, ne dopustivši ansamblu da napusti pozornicu čak četiri puta, pa je na bis odsvirano po jedno delo Stevana Hristića, Dvoržaka, Glinke i ponovljen stav iz Hindemita.
Kako se koncert primicao kraju pokliči odobravanja prešli su u sve gromkije: "Bravo!". Publika je ustala da bi aplauzom pozdravila goste, što je nadahnulo izvođače iz Beograda da dvočasovni koncert dovedu do kulminacije, na zadovoljstvo vidno ganutog maestra Lajovica. Janja Rozman, pi-ar Festivala Ljubljana, za "Politiku" potvrđuje da je "koncert bio izvrstan, a publika u Cankarjevom domu oduševljena, što dokazuju i četiri produžetka koja su nam poklonili Beogradska filharmonija i maestro Lajovic."
Beogradska filharmonija bila je ove godine jedini umetnički ambasador iz Srbije tokom dvoipomesečnog festivalskog slavlja u slovenačkoj prestonici. Ako je suditi prema kritikama u ovdašnjim medijima, izvesno je da će je organizatori i naredne godine pozvati da četvrti put gostuje na festivalu. Kritičari nisu štedeli pohvale za Beogradsku filharmoniju. Ocene su iznad svih očekivanja. Tako ljubljansko "Delo", u tekstu "Orkestar s energijom i dušom", piše da je "glas da je Beogradska filharmonija natprosečno dobar orkestar stigao i u Ljubljanu", podvlačeći da se radi o podmlađenom ansamblu u kojem je "nekoliko odličnih pojedinaca – solista, a sjajno deluju takođe grupe, među kojima odskaču duvački instrumenti". Sledi ocena da je "orkestar međusobno uravnotežen, a što se dinamike tiče veoma elastičan, nikad preglasan, ume da svira takođe pijano", što autora dovodi do zaključka da "Beogradska filharmonija može da se nosi s dobrim evropskim orkestrima" te da je "orkestar sjajan: ubedljiv zbog unutrašnje energije, koju kroti da ne bi eksplodirala, rečju oduševljava zbog posvećenosti muzici koja ima dušu i srce".
Na našu opasku da se ne događa često ovako emocionalan odziv publike, frenetičan aplauz, Uroš Lajovic nam kaže:
– U Ljubljani? Ne, uopšte ne! Ali ovo je orkestar koji ima takvu energiju, to se oseća, njihova energija vas jednostavno osvoji.
• Ovaj koncert potvrđuje da Vam je suđeno da gradite mostove između Beograda i Ljubljane?
– Tačno tako. Iako je ovim upravo završen moj angažman u Beogradskoj filharmoniji. Ovaj koncert je, moglo bi se reći, moj oproštaj od ansambla, iako ću, naravno, ostati u kontaktu s njima, a kroz dve godine najverovatnije ću ponovo preuzeti isti posao u Beogradskoj filharmoniji.
Novac nije merilo
• Četiri godine ste živeli u Beogradu, jeste li bili nostalgični, šta vam je nedostajalo?
– Ništa! U Beogradu sam sve imao.
• Da li će Vam u Ljubljani nedostajati Beograd?
– O, da! U Beogradu je prisnija atmosfera, možda je to i zasluga mladog ansambla. Oni uživaju svirajući, iako su plaćeni približno pet puta manje nego kolege u Ljubljani, a angažovani otprilike dva puta više. Njihova plata je oko 250, 300 evra, a ovde je blizu 1.500 evra. Na konkretnom primeru vidite da novac nije merilo vrednosti, jer bi po toj logici ansambl Beogradske filharmonije rintao pet put manje od ovdašnjih kolega, što nije slučaj. Važno je kakav je čovek.
Evo, baš su me zvali sa Slovenačkog radija, preslušali su snimak koncerta – "Zaratustra" može odmah da se nareže na ploču, a to je jedna od najtežih partitura uopšte koju su oni odsvirali bez problema! To je posledica kondicije koju održavaju poput sportista. Aprila smo gostovali u Beču i njihov način izvođenja poredili su s bečkim simfoničarima. Jasno, ansambl Beogradske filharmonije još nije tako savršen, ali njihova energija i angažovanost potpuno opčine publiku. Čuo sam juče jednog kritičara kako kaže da će Beogradska filharmonija kroz 15 godina biti vrhunski evropski orkestar. Što je veliki kompliment.
•S obzirom na to da odlično poznajete druge filharmonije na Balkanu, kako biste rangirali Beogradsku filharmoniju?
– Bolja je od Ljubljanske filharmonije. To nije samo moje mišljenje. Sinoć je gospodin Lisac, agent iz Milana, zvao gospodina Tasovca, direktora Beogradske filharmonije, i rekao kako je daleko bolja od Ljubljanske ili Zagrebačke filharmonije. A on je Hrvat, što pominjem zato da bi bilo jasno da tu nema nikakve pristrasnosti. To je umetničko priznanje.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 27.08.2006.]
