Izvor: Blic, 08.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Original
Original
Zona B je grupa u kojoj je svirao Zoran Božinović, jedna od najblistavijih figura u istoriji domaćeg rokenrola, kome je posvećen novi album 'Original' (One Records). Za mene je to dovoljno da zaobiđen sve varijante klasičnog kritičkog suda i orijentišem se isključivo prema dubokom, iskrenom i subjektivnom proživljavanju muzike u čijem stvaranju i izvođenju su učestvovali neki od najvažnijih i najcenjenijih beogradskih muzičara. Zona B je u neku ruku sublimacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svega plemenitog što je na beogradskoj sceni postojalo, od njenog rađanja ranih šezdesetih naovamo. Njen autorski ritam i bluz na novom albumu takav je da već prvim tonovima uvodne numere 'Boogie Singer' ukida sve predrasude i ruši trendovske barijere. Ružne naslage duha vremena u zemlji u kojoj će muzika još malo biti i zvanično zabranjena ne predstavljaju nikakvu prepreku za ljude koji su muziku izabrali isto koliko i ona njih i bez problema korespondiraju sa svetskom scenom. Zona B bi, drugim rečima, u svoj svojoj stilskoj raznolikosti i preplitanju različitih uticaja, mogla da se pojavi na bilo kom bluz festivalu i učini da zadrhte srca i najiskusnije publike. Bluz bendovi, posebno iz zemalja koje su morale da se šlepuju uz tuđu tradiciju i grade scene na reprodukciji postojećih obrazaca, ponekad su previše standradni, previše tačni i školski ukočeni, što neoprostivo često znači i – dosadni. Zona B ne spada u tu ekipu: petnaest numera koje čine 'Original' poseduje emocionalni raspon i komunikacioni potencijal koji eliminiše svaku raspravu. Ako se ne odazivate na Zonu B, problem je samo vaš, nikako njihov.
Remitenda
Avgustovska ponoć je prošla. Ulice su još uvek vrele. Otkako su ograničili rad kafića do ponoći, klinci su pobegli nekuda. Ulice, barem one glavne, su se ispraznile. Svraćam na kiosk da kupim cigarete. Kiosk blješti, raskriljen kao kvočka koja obgrljava vitrine, police, zamrzivače koji su se razmileli svuda oko njega. Pomišljam kako su zapravo kafići zatvoreni samo za ljude; ono što se u njima prodaje i dalje se prodaje u kioscima: velika i mala piva, sve vrste vina, cigarete, cigare, muzika, raskošna svetlost...Tako nekako su opisivali svet posle neutronske bombe; sve je kao što je bilo, samo ljudi nigde nema.
Ispred mene izranja oniska crnokosa žena. Nosi izbledelu majicu sa bretelama i šorts.To na njoj visi kao da se tkanina rastegla na vrućini. Na prašnjavim nogama ima 'apostolke'. Valjda je zato nisam ni čuo, kao oni u Judeji pre dva milenijuma, pomislih cinično i nasmejah se. Ipak, to učini da je osmotrim pažljivije.
Ona se nervozno okrete, pogleda nekud kroz mene, začuđeno, kao ljudi navikli da ih odavno niko ne primećuje. Za trenutak sam joj ugledao lice; bilo je izmoždeno, a nekada je sigurno bilo lepo.
Bezvoljno je dogegala do kioska i oslovila prodavačicu napuklim i umornim glasom. 'Ej', dobaci ova, 'šta je bilo sa onim konkursom?' 'Opet-ništa!' odgovori žena. 'Odbili te?', 'Opet', promrmlja ova, gledajući neodređeno po izloženoj robi koja ju je opkoljavala sa svih strana. Tek tada primetim da nema džepova i da ne nosi novčanik. Nije ni došla sa namerom da nešto kupi; možda da se požali; možda da pozajmi novine; to se u ovom siromašnom gradu radi, posebno posle ponoći. Najviše se čita ono što je već postalo remitenda. A onda kaže: 'Hvala ti za obaveštenje, ne bih znala za konkurs'. 'Ništa, ionako po celu noć čitam sve od reda', uzvrati prodavačica, gledajući u mene. Vidi da mi se ne žuri i počinje da govori glasnije: 'Pogledaću još u nekim novinama, ti konkursi stalno izlaze...' Žena procedi: 'Ne znam, više...' 'Moraš da budeš uporna', dodade prodavačica. 'Već mi se sve smučilo', reče sa takvim očajanjem, da je ova iz kioska tog časa pogledala u mene. I dok smo se začuđeno gledali, mogli smo da čujemo njenu poznanicu u 'apostolkama' koja je zapitala istim onim ojađenim tonom: 'A imaš li neki ljubavni roman?'
Oboje smo još više zbunjeni; prodavačica šara pogledom po pultu i pita se ima li tako nešto. Ja se pitam može li ljubav, može li fantazija o ljubavi da zameni čitavu usranu stvarnost? Dve hiljade i pet godina je prošlo od Hrista i mi još ne znamo odgovor.
