Izvor: Blic, 16.Nov.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Optimista
Omaž Ivanu U izboru Borke Božović, galeristkinje, i kustosa SANU Jelene Mežinski-Milovanović prvi put vidimo 480 Radovićevih crteža, od kojih je 150 na postavci, a 330 na monitoru (iz skicen blokova). Radoviću, iz legata njegove supruge Olge (u zbirci SANU); galerija „Haos“, do 17. decembra
Jelena Mežinski Milovanović (u katalogu): „Trebalo bi ga sagledavati kao umetnika sklonog avanturi i eksperimentu, ali i kao autora koji je uspeo da se afirmiše kao nastavljač, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uslovno rečeno, ulepšanog akademskog buržoaskog realizma koji je ispunjavao porudžbine građanske klase i pokrivao jedan bitan segment vizuelne kulture našeg društva sredinom XX veka... Izložene crteže možemo posmatrati kao Radovićev monolog – u njegovoj sobi nije bilo slika, kraj praznog štafelaja ostarelog slikara, nasuprot krevetu, stajao je samo olovkom rađen crtež umetnikove majke na samrtničkom odru". Ocena: moderna postavka na kojoj se lepo vidi šta čini najintimniji svet Ivana Radovića, ali i da s najviše slobode u izrazu prilazi upravo crtežu. Kada se ovoj prezentaciji doda „Ivan Radović – od apstrakcije do čilnosti" autorke Žane Gvozdenović, koju smo videli tokom godine u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, Vršcu i Valjevu kao deo projekta „Muzej u pokretu" MSU, delo srpskog moderniste postaje još interesantnije za sveobuhvatno čitanje na retrospektivi, jer Radović je prošao kroz više likovnih faza: kubokonstruktivizam, neoklasicizam, apstrakcija, naivizam, intimizam, poetski realizam; njegova glavna tema je vojvođansko selo, sa prepoznatljivom atmosferom humanosti i čulnosti. Doda li se tome da je bio profesor i akademik, prvak Jugoslavije u tenisu, pobednik Dejvis kupa, ukratko da je voleo život, jasnije je zašto njegov celokupan opus (i crteži i slike) odiše optmimizmom, a ovaj nam je danas preko potreban.
