Izvor: Blic, 28.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opsednut lepim balerinama
Opsednut lepim balerinama
Tokom prvih godina bavljenja umetnošću Edgar Dega je uglavnom slikao monumentalne portrete svojih uzdržano elegantnih italijanskih rođaka u luksuzno opremljenim dnevnim sobama. Kasnije su ga više privlačile modistkinje u buticima, prostitutke u bordelima, kupačice koje upravo izlaze iz kade, pralje u podrumima ... Ipak, od svih enterijera za Edgara su se najplodnijim pokazale učionice, sale i pozornice ispunjene članicama baleta pariske Opere. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Njegova opsednutost balerinama trajala je četiri decenije.
Ta opsesija je tema izložbe 'Dega i ples', otvorene u Muzeju umetnosti u Filadelfiji, koja će trajati do 11. maja. Ovo predstavljanje više od 130 dela na jednom mestu prvi je veliki prikaz koji se bavi isključivo baletskim radovima ovog impresioniste.
U pariskoj Operi, cuvenog arhitekte Šarla Garinjea, Dega je nalazio nepresušnu inspiraciju tokom čitavog života. Ona je nudila njemu – klasično obučenom umetniku čiji je životni junak bio Žan Ogist Dominik Engr, poslednji veliki akademičar – studio daleko od kuće, smešten u sred savremenog života, u čijem je središtu ženska figura.
Mlade, neudate i ne baš dobro obrazovane, balerine su bile donekle izolovane žrtve pomamnih muškaraca. Tokom dana su naporno vežbale, a noću su igrale pred publikom, uglavnom muškom, čije su oči bile željne neobično obnaženih ruku i ramena i vitkih nogu u prozirnim hulahopkama. Cilj svake balerine bio je ili da stekne veliku slavu ili bogatog ljubavnika, a najbolje oboje. U većini slučajeva o tome se odlučivalo u čuvenom foajeu, gde su se, pre i posle predstava, vlasnici sezonskih karata družili sa igračicama. Organizatori izložbe izdvajaju čuvenog slikara iz ovog konteksta, ističuci da on gotovo nikada nije predstavljao ozloglašeni foaje u pozitivnom svetlu, već da je vlasnike sezonskih karata uvek slikao kao nesrećnike koji obigravaju oko ivica platna.
Šta je Dega dobio time što je toliko vremena provodio u zatvorenom, za razliku od svojih svaremenika impresionista koji su bili cuveni po slikanju scena u prirodi? Kao što to njegove slike_arhiva i pokazuju, u vecini slucajeva žene su radile i obitavale upravo u enterijerima. Iako je smatran nekim ko je žene tretirao kao objekte, što je nesumnjivo i bio do određenog stepena, Dega je u svojim najboljim delima bio inspirisan ženama, i to ženama na radu, koje su s mukom zarađivale svaki dinar. Možda je Dega instinktivno tražio baš ona mesta gde je ženski oblik, tako ključan za akademsku umetnost, bio najizloženiji pa opet najmanje upleten u protivurečnosti modernog sveta u nastajanju. M.K. Evnuh iz harema
Ostalo je nejasno da li je Dega sve te žene hteo samo za sebe. Neženja koji, kako istoričari umetnosti nagađaju, nikada nije vodio ljubav ili je čak bio impotentan, i sam lebdi oko okvira slika, poput nevidljivog evnuha iz harema.
