Izvor: Blic, 28.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprost traži tišinu
Oprost traži tišinu
Moje teme su bolest, unakaženost, smrt i to iz jednog humorističkog ugla – rekao je Zoran Ferić (1961), najtiražniji pisac mlađe generacije u Hrvatskoj koji je, uz još desetak kolega, bio gost 'Prometeja'. Reč je o stvaraocu koji je pre sedam-osam dana, u okviru vrlo interesantnih i uspešnih večeri Festivala A književnosti, boravio u Novom Sadu. Odlomci koje je čitao iz svojih zbirki priča 'Mišolovka Volta Diznija' i 'Anđeo u ofsajdu' zaista >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su izazivali i smeh i aplauz. Govoreći o svom spisateljstvu, Ferić kaže da se, recimo, 'kroz smrt malog deteta bavi komedijom'. Ne zvuči li to, ipak, morbidno?
- Morbidno ili ne, u svakom slučaju i meni samom je začuđujuće što ljudi to vole čitati u tako velikom broju. Mislite li da je humor, uslovno rečeno, 'čarobni štapić' u tako teškim vremenima kakva su naša?
- Bojim se da nikakvog čarobnog štapića nema, ali aspirin, ili nešto još malo jače, u svakom slučaju humor jeste. Pogotovo za društva u kojima nagomilanost frustracija dostiže nivo rasprsnuća. To dokazuju i anegdote kakve samo život može da smisli.
Na primer? Navedite neku anegdotu.
- Ne pišem konkretno o ratu, to mi je bila tema samo za jednu priču, 'Otok na kupi', koja govori o užasnim stradanjima i obrađuje motiv pecanja na ljudsko meso na frontu. Budući da je knjiga prevedena na nemački, čitao sam tu priču u Berlinu i ljudi su bili vidno pogođeni, neki su čak i plakali, i zaista je nastupila jedna mučna atmosfera nakon čega je trebalo napraviti pauzu. S druge strane, kada sam istu tu priču čitao na prvom FAK-u u Osijeku, ti ljudi koji su i te kako osetili rat, grom i pakao, slatko su se smejali. Iako je ta priča manje humoristična u odnosu na druge koje sam pisao, oni su se ipak smejali. Izgleda da u humoru zaista ima nešto lekovito. Mislite li da su se smejali jer je ono kroz šta su oni prošli još crnje i gore, ili...?
- Verovatno. Ali, ne mogu da racionalizujem te stvari. U svakom slučaju, većina mojih priča insistira na crnom humoru. Često su to prave groteske. Kako gledate na ovu posetu mlađih pisaca iz Hrvatske Novom Sadu? Šta ona znači?
- Nadam se da je to uspostavljanje nekih mostova. Kakav stav valja (obostrano) zauzeti? Oprostiti?
- Teško je ovako javno insistirati na opraštanju. Da li se neko od zvaničnika izvinio, ili se nije izvinio, kome, kako, zašto... Mislim da su to periferne stvari. Oprost se događa u tišini i u duši. Kroz dugi niz godina. Srećom, zbog nekih okolnosti, imam u sebi taj dar opraštanja iako su mi se ružne stvari događale. Šta vam se to događalo?
- Otprilike ono o čemu je pisao Vladimir Arsenijević u romanu 'U potpalublju'. Inače, Arsenijević je pridruženi član FAK-a, koji će, kada god bude mogao, putovati sa nama po književnim večerima.
Koje je još spisateljsko ime sa ovdašnje književne scene, poslednjih godina, prisutno u Hrvatskoj?
- Svetislav Basara, on je baš in. I takođe je naš pridruženi član kao i Tišma. T. Njezić
