Izvor: Politika, 21.Sep.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprečno o kiosk izdanju knjiga
Direktorka NIN-a: Ne vidim razlog zbog kojeg bi prodaja posebnog izdanja NIN-ovom nagradom ovenčanog romana ugrozila knjižare
To što će izdavači i autori potpisati saglasnost da njihovo delo, ukoliko bude nagrađeno NIN-ovom nagradom, dobije reizdanje u mekom povezu i visokom tiražu, u saradnji sa NIN-om d.o.o., i da kao takvo bude namenjeno isključivo prodaji na kioscima, nikako ne znači potpisivanje ugovora sa izdavačem pre proglašenja dobitnika priznanja. To takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne znači ni to da će autor i izdavač imati manje šanse da dobiju NIN-ovu nagradu, ukoliko ne potpišu ovu saglasnost po donošenju odluke žirija o užem izboru dela u konkurenciji, kaže za „Politiku” Jelena Drakulić-Petrović, direktorka NIN d.o.o.
Ovo objašnjenje direktorke usledilo je povodom teksta u našem listu, objavljenog u subotu, u kojem je kritikovano objašnjenje izmene Pravilnika o NIN-ovoj nagradi. Izmenjeni i dopunjeni Pravilnik NIN-ove nagrade potpisala je Jelena Drakulić-Petrović.
Prema ovoj izmeni, u susret izdavačima se izlazi prodajom specijalnog izdanja nagrađene knjige isključivo na kioscima, „u teškom vremenu u kojem je drastično opala prodaja knjiga, i u kojem knjižare uzimaju velike rabate, a izdavačima sporo isplaćuju novac od prodaje knjiga”. Stav iznet u tekstu, međutim, podržava mišljenje da je NIN-ova nagrada sama po sebi dovoljna reklama za izdavača i autora, i da traženje saglasnosti (napisali smo – potpisivanja ugovora) od izdavača o naknadnom plasiranju nagrađene knjige, samo šteti uglednom priznanju, a šteti i izdavačima i knjižarama.
O ovom delu obrazloženja izmene Pravilnika Jelena Drakulić-Petrović kaže:
– Činjenica je da su knjižare i kiosci dva različita kanala prodaje knjige, i naša je namera u ovom slučaju da ta dva kanala ostanu komplementarna. Ne vidim razlog zbog kojeg bi prodaja posebnog izdanja NIN-ovom nagradom ovenčanog romana ugrozila knjižare. Mislim da će knjižare uvek opstati, uprkos prodaji knjiga na kioscima. Izdanja nagrađene knjige i dalje će biti prodavana u knjižarama, a posebno izdanje biće jeftinije i u mekom povezu dostupno na kioscima, u tiražu od deset do petnaest hiljada. Takođe, ne verujem ni to da će NIN-ov roman da „spase” knjižare. Imali smo svesnu i dobru nameru da unapredimo NIN-ovu nagradu, da knjigu učinimo pristupačnijom, i da na kioscima bude prodavana i kvalitetna domaća literatura. Zašto da na kioscima ne bude plasirano i nešto što je zaista vredno?
U našu redakciju juče je stiglo saopštenje Grupacije za knjižarstvo i distribuciju knjige pri Privrednoj komori Srbije, upućeno i direktorki NIN-a, koje je potpisao Aleksandar Drakulić, predsednik ove grupacije, u kojem, između ostalog, piše:
– Kada ozbiljan politički nedeljnik sa dugom tradicijom negovanja istraživačkog novinarstva tvrdi da „knjižare uzimaju velike rabate, a izdavačima sporo isplaćuju novac od prodaje knjiga”, onda moram da se zapitam da li je ta ocena rezultat Vašeg istraživanja ili su to prosto paušalne, neproverene tvrdnje.
Aleksandar Drakulić se direktorki obratio i sledećom poukom:
– Prvo da Vas upoznam sa pojmom „rabata”. Prema uobičajenoj praksi, a i definiciji Ekonomske enciklopedije, rabat je razlika između maloprodajne i veleprodajne cene. Trgovci, knjižare, dobijaju rabat, odnosno popust od proizvođača, izdavača, jer kupuju proizvode, knjige, kontinuirano i u većim količinama. Zanimljivost srpskog tržišta knjiga je da izdavači, gotovo svi, istovremeno pojedinačnim kupcima direktno prodaju knjige sa popustima koji su jednaki rabatima knjižara. Na taj način, redovna maloprodajna cena knjiga je ona sa popustom. Dakle, u proseku, srpske knjižare nemaju rabat. One ne samo što ne uzimaju velike rabate, već su osuđene na propast jer ne dobijaju rabat.
Aleksandar Drakulić takođe primećuje jednu nelogičnost u oceni knjižarskog poslovanja: Ako neko uzima velike rabate onda je on bogat, plaća dobavljačima, i nove knjižare se masovno otvaraju, zbog toga što je to veoma profitabilan posao. Međutim, kao što veoma dobro znate, mnoge knjižare su zatvorene, a postojeće teško opstaju. Nešto tu ne štima, zar ne? – piše Aleksandar Drakulić.
U saopštenju je osporena i ocena da knjižare „izdavačima sporo isplaćuju novac od prodaje knjiga”, što Drakulić smatra paušalnom procenom, „zbog toga što među knjižarama ima onih koje redovno izmiruju svoje obaveze prema izdavačima, a ima i onih koje to ne čine”.
– Knjižari koji se grčevito bore da prežive ova teška vremena za knjigu, ovakve ocene ne mogu da prihvate kao ohrabrenje da nastave sa svojim poslom. Umesto ovakvih ocena od ozbiljnog i analitičkog magazina pre smo očekivali istraživački članak o problemima ove branše, uzrocima i mogućim rešenjima za unapređenje ove plemenite delatnosti. Na žalost, NIN se pridružio mnogobrojnim apelima da se knjige ne kupuju u knjižarama. Ako se nastavi ova sinhronizovana višegodišnja akcija prodaje knjiga preko kioska, sajmova, vašara i uličnih tezgi, onda sasvim licemerno zvuči čuđenje zašto nema knjižara i zašto se knjige sve manje čitaju – smatra Aleksandar Drakulić, i dodaje u obraćanju direktorki:
– NIN je privatna kompanija i niko ne može ulaziti u procene Vaših komercijalnih poduhvata. Vi verovatno imate procenu isplativosti plasiranja nagrađenog romana preko kioska. Isto tako, dozvolićete, i mi knjižari ćemo napraviti procenu da li nagrađeni roman ima svrhe držati u knjižari kada je već na kiosku. Nadam se da ćete u nekom od sledećih izdanja NIN-a ispraviti štetne i netačne informacije o poslovanju knjižara, kao i da ćete još jednom razmisliti o mnogobrojnim posledicama izmene Pravilnika o dodeli NIN-ove nagrade.
M. Vulićević
[objavljeno: 22/09/2009]
.jpg)
