Izvor: Glas javnosti, 19.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opomena budućim generacijama
Zavod za udžbenike Beograd nedavno je objavio knjigu „Zapisi iz logorskog pakla“, autora Dragoljuba M. Kočića. Reč je o delu sačinjenom od ispovesti 16 bivših zatočenika nemačkog koncentracionog logora Buhenvald. Svoju priču o danima provedenim u ozloglašenom logoru ispričali su Bogdan Gajić, Adam Cvetić, Vido Popović, Božidar Todorović, Branko Petričević, Mirko Marković, Lazar Rusov, Dragoljub Stanojević, Bojan Hudina, Sredoje Šijačić, Tono Čolić, Vasilije Kovačev, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Marjan Trontelj, Borislav Novaković, Predrag Ilić i Vlastimir Stojanović. Autor je naime prikupljajući građu za monografiju o Jugoslovenima o koncentracionom logoru Buhenvald razgovarao sa tridesetak preživelih interniraca iz tadašnje Jugoslavije. Tokom susreta, koji su neretko trajali i po nekoliko sati, Kočić je beležio svedočenja o događajima i okolnostima koje su prethodile njihovom hapšenju i zarobljavanju, robovanju u zatvorima i logorima, ponekad i o životu u posleratnom periodu, a na osnovu tih kazivanja sačinjeni su životopisi od kojih je u Zapisima prikazano 16 najupečatljivijih.
- Ličnosti predstavljene u knjizi su ljudi različitih zanimanja i obrazovnog nivoa, pitomci Vojne akademije, prepuni snage i mladalačkog zanosa, a da nisu ni bili svesni da se nalaze u zagrljaju smrti, mladi pravnici, studenti i školarci ogrezli u ideološkom slepilu i spremni na sve žrtve, komunisti-revolucionari, istinski i naivni, kao i obični, potpuno bezazleni ljudi, koji su se često, na čudan način našli u vrtlogu rata i dospeli u logor. Prateći životne puteve tih ljudi, od kojih se većina, bar jednom, suočila sa smrtnom opasnošću, a sudbina ih otrgla od smrti, na osoben način se upoznajemo sa jednim strašnim vremenom, istakao je autor u uvodnoj napomeni.
AUTENTIČAN JEZIK
Prema mišljenju LJubivoja Dimića glavni junaci ove knjige su ljudi kojima je, u jednom teškom vremenu, oduzeto pravo da budu ljudska bića, svet koji je živeo u stalnom strahu, bez prošlosti, bez sadašnjosti, bez budućnosti.
- Jezik svedoka je autentičan, potresan, hroničarski štur, ali precizan, bez patetike, natopljen mukom, ponekad opterećen detaljima. On dodatno osvetljava slabo vidljivi deo prošlosti iz sfere privatnog, proživljenog, intimnog. Imajući sve navedeno u vidu, najsvesrdnije preporučujem ovu potresnu i poučnu zbirku svedočanstava nekadašnjih interniraca iz logora Buhenvald. Široka čitalačka publika dobiće tako priliku da, iz mnoštva uglova, na novi način, sagleda tragediju rata i okrutnosti života u logorima, a stručna publika dragocenu zbirku izvora koja pomera naša dosadašnja saznanja o nedavnoj prošlosti.
- LJudi koji su došli u Buhenvald iz logora u Italiji i Francuskoj, i logora ratnih zarobljenika, verovali su da su stigli u predvorje pakla, dok su oni koji su prošli torture nemačkih zatvora ili prethodno boravili u Dahauu i Mauthauzenu, novo, prisilno boravište doživeli kao mesto spasa. Smeliji i snalažljiviji ljudi brzo su se u Buhenvaldu prilagodili novim uslovima i povezali se sa vladajućom strukturom u logoru. Zatvorenička uprava logora bila je u rukama nemačkih socijalista i komunista koji su se solidarisali s komunistima drugih nacija obezbeđujući im deo vlasti i povlašćena radna mesta.
Prema rečima prof. dr LJubivoja Dimića, Kočićevi „Zapisi“ „prenose svoje neumoljive poruke o prošlosti, o jednom vremenu, jednoj ideologiji, jednoj mladosti, brutalnosti koja je izazvala „hekatombe žrtava i humke pepela“.
- Oni doprinose da pojam „koncentracioni logor“ ne ostane apstraktan. Ugrađuju se u svest savremenika sklonih da zaborave. Opominju generacije koje stižu. Izazivaju emocije i istovremeno podstiču racionalno mišljenje. „Zapisi“ prenose iskustvo preživelih iz koncentracionog logora Buhenvald, koje sa svakom novom izgovorenom i zapisanom reči, nastavlja da živi u istorijskoj svesti čitalaca kao „empirički uzorak“, na kome se mogu uočavati brojni, mnogo širi, društveni fenomeni vezani za složene sadržaje 20. veka i isto tako, za veliku nepoznanicu kakva je ljudska priroda, naglasio je Dimić.
