Izvor: Glas javnosti, 22.Nov.2009, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opisujem esenciju ljudske prirode
Gost Beograda nedavno je bio mladi španski pisac Andres Barba. Povod njegovog dolaska u srpsku prestonicu je nastup u okviru okruglog stola o španskoj književnosti koji je organizovao Institut za špansku kulturu Servantes. Tema na koju je Andres Barba govorio bila je nasilje kod dece, naselje nad decom, strah kod dece, ali i kod odraslih da pričaju o nasilju. Inače, nasilje dece nad decom je jedna od tema Barbinih romana.
Poznati ste po tome što za teme svojih romana uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << birate tabue.
- Jedan od romana koji sam napisao obrađuje temu nasilja, ali ne nasilja koju čine odrasli prema deci, već ono nasilje koje deca čine prema svojim vršnjacima. To je izazvalo jednu vrstu skandala, ali, činjenica je da to nasilje postoji, ali, da se uglavnom prećutkuje, što me je i nagnalo da pišem o tom paralelnom svetu. Ono što sam želeo da pokažem je upravo postojanje tog sveta, koji je tu, odmah pored nas. Uz to, želeo sam i da otkrijem da postoji to intenzivno nasilje, koje je integrisano u okviru jedne grupe. Deca su ta koja posebno žele da pripadaju, da se priklone jednoj grupi. To priklanjanje ima svoje obrasce i cenu koštanja koju je nekad teško opisati. Tema dece je do sada u književnosti obrađivana sa tačke gledišta odraslih ljudi koji uvek na nostalgičan način ulepšavaju detinjstvo. Ja sam ovde hteo da pokažem kako zaista izgleda taj svet.
Niste zaobišli ni porodicu?
- Obradio sam u jednom svom romanu i odnos najbližih, porodice, okruženja prema osobi koja je obolela od Alchajmerove bolesti. Hteo sam ovde da pokažem kako se to iz korena menja život jedne porodice kada dođe do jedne ovako strašne bolesti jednog njenog člana. Ono što mene kao pisca zanima jeste šta se dešava među ljudima kada se desi nešto tako krupno kao što je nasilje ili pak neizlečiva bolest. Za sebe mogu da kažem da se bavim vrlo klasičnim temama kao što su porodica, seks, telo, kao i ljudski odnos prema telu. Jedna od mojih tema bila je i anoreksija. To ne znači da se bavim samo tabu temama. Naprotiv, ja sam zainteresovan za one teme koje mogu da pomognu da opišem esenciju ljudske prirode, to jest pravu ljudsku prirodu.
Kažete da ste završili novi roman?
- Ovih dana sam završio roman koji je nastao na osnovu istinitog događaja. Naime, prošle godine, u Španiji, pet dečaka od nekih trinaest, četrnaest godina silovalo je na plaži devojčicu od trinaest godina. Ono što je meni privuklo pažnju kao piscu je to što je u ovom slučaju činjenica da se radilo o običnim dečacima, iz normalnih porodica, koji do tada nisu ni po čemu bili problematični.
Ja sam se u svojoj knjizi zapitao da li može da dođe do neke situacije da kao normalni ljudi učinimo nešto potpuno nenormalno, nešto ružno šta je to što se dogodi, pa da iskočimo iz onih granica koje smo sami sebi postavili. Postavio sam i pitanje šta se to desi običnom čoveku da počini jedan zločin. Tu je i pitanje da li i kako treba oprostiti nekome zločin. Drugo, dodirnuo sam temu ljubavi, o kojoj se govori svakodnevno i svuda u svetu, i to na različite načine. LJubav je, takođe, mistifikovana, svi se pitamo šta je to ljubav, a s druge strane vrlo dobro znamo šta je to bolest, smrt, mržnja. U Španiji su posle ovog zločina organizovane čitave debate, svi su smatrali da je zločin veoma brutalan i da dečaci moraju da budu kažnjeni i da svoju mladost provedu u zatvoru. Tu se neminovno otvorilo pitanje gde su granice praštanja kada su takvi zločini u pitanju.
Prvi put ste u Srbiji?
- Nadam se da će mi ovaj dolazak u Srbiju omogućiti kontakte sa izdavačima i prevodiocima, koji će se zainteresovati za moje romane, te da će srpski čitaoci biti u prilici da me čitaju.
Šta je bilo presudno da postanete pisac?
- Ne probudi se čovek ujutro i kaže sebi:“Želim da budem pisac!“ To mora da bude nešto što čovek mora da oseti u sebi, da ne može u stvari da radi ništa drugo do da bude pisac. Da prihvati sebe onakvog kakav jeste, i da radi svoj posao.
