Izvor: Politika, 25.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operacija Valkira bez tajni
Film o neuspelom atentatoru na Hitlera, grofu Klausu fon Štaufenbergu, koga tumači Tom Kruz, premijerno u „Sava centru” 11. februara
Na starim fotografijama nemački grof Klaus Filip Marija Šenk fon Štaufenberg i izgleda kao filmski junak. Sa besprekornom uniformom i elegancijom jednog Kerija Granta, sa izrazom lica punim časti i herojstva, teškim ratnim povredama i crnim povezom preko izgubljenog oka, neuspeli atentator na Hitlera izgledao je baš kao da je izašao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Renoarove „Velike iluzije” da bi se, uspravnog držanja i sigurnog koraka, zaputio ka „Vučjoj jazbini” , postavio aktovku sa eksplozivnom napravom samo malo dalje od mesta na kojem je stajao Hitler...
Sve ostalo je istorija, ali i legenda i mit o najmlađem pukovniku u istoriji Vermahta, naočitom i hrabrom oficiru Afričkog korpusa, ličnosti na koju je savremena Nemačka izuzetno ponosna. Taj i takav junak, oličen je sada u liku i telu, znatno nižeg ali fizički mu iznenađujuće sličnog Toma Kruza, u holivudskom spektaklu „Operacija Valkira” Brauna Singera (šifra neuspešnog plana oficira Vermahta za atentat na Adolfa Hitlera), koji je pre nekoliko večeri imao i svoje evropsko „vatreno krštenje” na premijeri u Londonu, da bi susret sa našom bioskopskom populacijom imao uskoro, 11. februara u „Sava centru”.
Štaufenberg je opet na velikom ekranu. Istorija pokretnih slika beleži da je na temu zavere protiv Hitlera snimljeno desetak filmova; u nemačkim produkcijama Štaufenberga su glumili Volfgang Prajs, Bernard Viki, Horst Nojman, Harald Šrot i Sebastijan Koh, a u američkim filmovima Džerard Bur i Bred Dejvis. Filmom „Operacija Valkira”, u kojem se kao Štaufenberg pojavljuje Tom Kruz, nemački antihitlerovski junak dobio je konačno i svoju prvu holivudsku A zvezdu.
No, to nije sve. „Operacija Valkira” samo je jedan od čak pet američkih filmova s temom nacizma i holokausta koji, u predoskarovskoj sezoni, jedan za drugim ulaze u distribuciju.
Nije u pitanju sezonski trend već činjenica da su nacisti, i inače, neki od najomiljenijih holivudskih negativaca, i u tom fahu im nisu ravni ni mafijaši ni serijske ubice. Od Čaplinovog „Velikog diktatora”, snimljenog još pre ulaska Amerike u rat, preko „Dnevnika Ane Frank” do „Šindlerove liste” ili „Zavere”, žanrovski raspon filmova na ovu temu kretao se od onih o holokaustu i istorijskih drama, pa do komedija, ratnih, logoraških storija, pustolovina, trilera, horora" Produkcija filmova o nacizmu, zapravo, nikada nije stala a posleratni Nemci kao da su se sa tim ćutke mirili, svesni velikih grehova očeva i dedova.
Ćutanja, međutim, nije bilo kada je počelo snimanje „Operacije Valkira”. Pokazalo se brzo da je Štaufenberg osetljiva tema, jer Nemačka ima malo antinacističkih heroja, iako je opozicija Hitleru bila široka i šarenolika: od nekada jake Komunističke partije, do sveštenstva i pripadnika vojnog vrha. Ono na šta u Holivudu nisu računali jeste to da se lista heroja sa kultnim statusom u Nemačkoj svodi uglavnom na minhenske studente Hansa i Sofi Šol koji su osuđeni na smrt zbog distribucije antihitlerovskih letaka, Štaufenberga, streljanog zbog veleizdaje, i kontroverznog generala Romela koga sami Nemci spominju tek na trećem mestu. Finansijski raskalašni holivudski projekat „Operacija Valkira” upao je, dakle, u osetljiv prostor nacionalne simbolike. Štaufenberg je za Nemačku veliki i važan i nije svejedno šta i kako se o njemu govori. Pribojavajući se šablonizacije, Nemci su pomalo nervozno reagovali i u početku nisu izdali dozvole za snimanje na Benderbloku, na lokaciji na kojoj je Štaufenberg streljan, jer bi se time „narušilo dostojanstvo tog istorijskog mesta”. Mnogi su bili nezadovoljni i izborom Toma Kruza za tumača glavne uloge, mada mu je retko ko osporavao izvesnu fizičku sličnost sa Štaufenbergom. U Nemačkoj Tom Kruz, i inače, nije najomiljenija holivudska zvezda zbog takozvane „emotivne nestabilnosti” i pripadništva sekti sajentologa.
No, od kada je film stigao pred američku i, od nedavno, pred evropsku publiku sve je završeno. Klaus fon Štaufenberg je dobio glamur kakav je oko njega oduvek stvaran, holivudizacija je bila i suđena i, ruku na srce, sasvim očekivana. Reč sada imaju filmski kritičari, a oni se trenutno ne „ubijaju” previsokim ocenama... Oni prilježniji ne propuštaju priliku da podsete da, iako se Štaufenbergova žrtva ne može nikako potceniti, valja imati u vidu i da je reč o složenoj i problematičnoj figuri. Štaufenberg, smatraju mnogi, nije bio razbarušeni heroj-humanista-idealista-opozicionar već tipičan izdanak nemačkog militarizma i nacionalizma, koji je pre svega bio nezadovoljan načinom na koji je kaplar vodio rat. Ima tvrdnji i da je kličući „Živela naša sveta Nemačka!” (Es lebe unsere heiliges Deutschland!) pred streljačkim vodom, on samo spasavao nemački patriotizam od nacizma. Kroz ljubav prema njemu posleratni Nemci su ljubili i voleli „staru domovinu” i pokazivali svetu da je otpor Hitleru ipak postojao...
„Operacija Valkira”, svejedno, ima odličnu prođu kod bioskopskih gledalaca. Neki su skloni da tvrde da je razlog tome što je ovo najpedantnije urađen film o događajima 20. jula 1944. godine, što nikada do sada nisu tako verno prikazani nemačke vojne uniforme i vojni rituali Trećeg rajha, te da je razdoblje nacizma još provereni mamac za publiku. Delotvoran i u 21. veku.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 26/01/2009]
.jpg)
