Izvor: Blic, 11.Jun.2015, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
On je crtao istoriju filma
Veljko Despotović radio je kultne filmove naše kinematografije, ali i sa Semom Pekinpoom, Džonom Milijusom. Šijan: „Da nije bilo Veljka, ne znam kako bi izgledao ‚Ko to tamo peva‘“.
Na retrospektivnoj izložbi u Muzeju primenjene umetnosti predstavljeno je 90 originalnih autorskih skica i crteža za scenografije, kao i oko 300 fotografija iz lične arhive jednog od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih filmskih scenografa. Radio je sve, od najboljih domaćih ostvarenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do koprodukcija i holivudskih spektakala. Poslednje scenografsko delo Veljka Despotovića (1931-2013) bilo je u filmu Gorana Markovića „Falsifikator“.
Marković koji je sa Despotovićem sarađivao na još nekoliko filmova („Sabirni centar“, „Tito i ja“...) kaže da se radi o stvaraocu koji je „od svih nas najdalje dogurao u posvećenosti, odanosti nečemu tako nezahvalnom kakav je filmski posao“.
- Ne znam nikoga drugog ko je, pre svega, uradio tako mnogo filmova (izgleda da ih je preko 150), ko je napravio toliko raznovrsnih, čudesnih i savršenih scenografija, i mogu samo da zamislim šta znači napraviti tolike skice, sagraditi sve te objekte, opremiti ih, uništiti na kraju. Veljko Despotović je dokaz da velike opsesije ponekad uspevaju da iz delekih zabiti, kakva je ova naša, iznedre velike ljude - kaže Marković.
Slobodan Šijan u tekstu za katalog izložbe opisao je kako je nastalo njegovo kultno debitantsko delo „Ko to tamo peva“.
Filmovi
„Gorila se kupa u podne“, „Čovek iz hrastove šume“, „Sakupljači perja“, „Biće skoro propast sveta“, „Otpisani“, „Seljačka buna 1573“, „Usijanje“, „Ko to tamo peva“, „Dečko koji obećava“, „13. jul“, „Davitelj protiv davitelja“, „Sabirni centar“, „Gluvi barut“, „Tito i ja“, „Bolje od bekstva“, „Nož“, „Kordon“, „Profesionalac“, „Jesen stiže, dunjo moja“, „Čarlston za Ognjenku“, „Turneja“, „Falsifikator“.
- Da nije bilo Veljka i njegove ekipe, ko zna kako bi taj film izgledao. Sećam se, tražio sam mu autobus sa „nosom“ i zadnjim vratima, kao pre rata. I on ga je dopremio iz Slovenije, gde je korišćen za snimanje filma Živojina Pavlovića „Doviđenja u sledećem ratu“. Autobus je stigao samo nekoliko dana pre snimanja, vojnički zelene boje, sa sicevima. Bio sam očajan. Pomislio sam: „Ko zna kako će to izgledati“... Kada sam došao na snimanje, Veljkov patiner čika Miladin stajao je pored autobusa i četkom nanosio poslednje nijanse blata, rđe i prašine na već ofarbani i pripremljeni autobus, uz budan Veljkov nadzor. Autobus je izgledao savršeno! Veljko mi je napravio glavnog glumca! - navodi Šijan.
Kustos izložbe i urednik kataloga je Slobodan Jovanović, a postavka će biti otvorena do 27. juna.
.jpg)
