Izvor: SEEcult.org, 13.Feb.2015, 02:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Omaž Miljkoviću u Zagrebu
Godišnjica smrti velikog srpskog pesnika Branka Miljkovića (1934-1961) prvi put je obeležena u Zagrebu posebnom manifestacijom u kojoj sui mali priliku da učestvuju svi građani širom grada, u kojem je Miljković tragično skončao život.
Manifestacija “Miljkovićevi dani u Zagrebu”, u organizaciji Petrarca festa, počela je 11. februara u Booksi tribinom sa Dušanom Marinkovićem, te performansom Marka Gutića Mižimakova "Mala šetnja" na mestu Miljkovićeve >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << smrti i izvedbama njegove poezije.
Poštovaoci Miljkovićeve poezije imali su priliku 12. februara, na dan njegove smrti, da učestvuju u akciji “Miljković u mreži grada” na raznim lokacijama. Trebalo je odabrati bilo koju pesmu Miljkovića i pročitati je u javnom prostoru bilo kojeg zagrebačkog kvarta. U publici je mogla da bude i samo jedna osoba. Takođe, odabranu pesmu bilo je moguće odštampati i postaviti negde u gradu.
Fotografije izvođenja akcije u čast Miljkovića učesnici su mogli da pošalju za objavljivanje na blogu i FB stranici Petrarca Festa.
Manifestaciju su volonterski organizovali Magdalena Došen, Saša Šimpraga, Karlo Došen i Aleksandar Hut Kono sa saradnicima.
Miljković važi za jednog od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka.
Princ srpske poezije - kako je svojevremeno nazvan, rođen je 29. januara 1934. godine u Nišu, a odrastanje u porobljenom gradu, u kojem je bio svedok strahota rata i nasilja, uticalo je najverovatnije i na temu smrti u njegovoj poeziji.
Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu “Zapisi” kao 18-godišnjak. U Nišu su mu pesme objavljivanje u “Službenom glasniku”, “Glasu omladine”, “Našem putu”, “Gledištima”... Iz Niša se 1953. godine preselio u Beograd radi studija filozofije, a diplomirao je 1957. na Filozofskom fakultetu.
Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista koji su nastojali da u poeziji sintetizuju pesničko iskustvo simbolista i nadrealista.
Prve pesme u Beogradu objavio mu je Oskar Davičo 1955. u časopisu “Delo”, čime mu je otvorio vrata ostalih izdavača i brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi prva zbirka pesama “Uzalud je budim” (1956), kojom Miljkovivh postiže uspeh kod publike i kritičara. Usledile su i zbirke pesama “Smrću protiv smrti” (s Blažom Šćepanovićem, 1959), “Poreklo nade” (1960), “Vatra i ništa” (1960), “Krv koja svetli” (1961)...
(SEEcult.org)
