Izvor: Blic, 09.Feb.2015, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oliver Frljić: Radio bih predstavu o Vučiću
Nacionalizam je uvek u funkciji kapitala, kaže Oliver Frljić, poznati hrvatski reditelj.
Čuveni pozorišni stvaralac bio je učesnik svojevrsne tribine „Estetika otpora“, održane preksinoć u Centru za kulturnu dekontaminacije, a čije je polazište bilo istoimeni roman Pitera Vajsa u kome se bavi Nemačkom tridesetih godina 20. veka. Učestvovali su i Igor Štiks, Srećko Horvat i Borka Pavićević, a Frljić će, polazeći od pomenutog dela raditi predstavu (saradnja CZKD >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i nemačkog „Hau Theatra“) čija je premijera 2016. u Berlinu. Govoreći o tom teatarskom poduhvatu, kaže: „Bavimo se Vajsovim romanom, odnosno pitanjem na koji način umetnost može biti instrument otpora i kako to funkcioniše danas. A to je nešto čime se i inače bavim u svom radu.”
Vajsov roman govori o pobuni protiv nacizma tridesetih godina u Nemačkoj. Ima li sličnosti to vreme sa današnjim?
- Postoji velika sličnost. Samo, današnja društva u kojima živimo, tu mislim i na Srbiju i na Hrvatsku, svoj fašizam su učinili rafiniranijim u odnosu na onaj istorijski. On se, pre svega, odvija u ekonomskom polju. Njegovi koreni su u 90-im i pljački društvene imovine iz tog vremena. Demokratski deficit neodvojiv je od te i takve ekonomske situacije. Nacionalizam, koji u svojim najekstremnijim varijantama podseća na istorijske fašizme, samo je jedan od instrumenata tog obespravljivanja.
Govorili ste o sprezi kapitala, krize, nacionalizma...?
- Kapitalizam nema predrasuda ni prema jednom sredstvu koje služi povećanju profita. Narodi bivše Jugoslavije preko noći su zaboravili, ako su ikada i naučili, da kapitalizam od kad postoji štiti interese isključivo jedne društvene klase, bez obzira na ono što se deklarativno govori.
Rekli ste da bi se moglo dogoditi da kapital prevaspita i grčku Sirizu?
- Mislim da ulazak levice u postojeće institucije realno ima veće šanse da je korumpira, i materijalno i moralno, nego što je moguće da ona te institucije promeni. Te institucije su materijalizacija društvene nepravde i nejednakosti. Uostalom, sistem parlamentarne demokratije samo preslikava političku nepismenost najvećeg broja građana.
Vaš osvrt na političku scenu u regionu? Kolinda u Hrvatskoj, Vučić u Srbiji...
- Oni su kompatibilni. Odgovornost stranaka koje ovi ljudi vode za ratove 90-ih nikada nije bila postavljena na pravi način. Politička dekonstrukcija vrednosti iz tog perioda nikada se nije dogodila i verovatno se, sudeći prema onome što vidimo u te dve zemlje, neće ni dogoditi do nekog novog rata.
Rekli ste da nećete da režirate u Srbiji jer jedina predstava koju bi trebalo raditi bila bi o Vučiću, a to nijedno pozorište neće?
- Evo još jedan poziv pozorištima u Srbiji, institucionalnim, naravno. Da vidim postoji li upravnik koji bi se usudio da stavi na repertoar takvu predstavu. Moj honorar daću za obnovu Obrenovca.
Ključna nit te predstave bi bila...?
- Pitanje šta predstavlja pobeda Vučića. Šta su izabrali oni koji su glasali za njega. Kroz izbor Vučića je ukinuta mogućnost da Srbija preuzme odgovornost za ratove 90-ih, zločine koji su u njima počinjeni, materijalnu i duhovnu devastaciju ove zemlje, ali i zemalja u kojima je Srbija ratovala.
Budućnost sa Vučićem?
- Nisam prorok pa ću pustiti one koji su ga birali da dočekaju tu budućnost. Mene situacija s Vučićem u nekim aspektima podseća na situaciju sa Sanaderom. I tamo je postojala velika euforija i domaće javnosti i Zapada, i tamo su postojali neki politički gestovi za koje se činilo da idu ka demokratizaciji, ali na kraju se ispostavilo da se HDZ ne može suštinski promeniti.
Na čelu ste HNK Rijeka. Prate vas burne polemike, nesuglasice...?
- Zato sam i došao. Nisam tu da bih proizvodio ono što se inače proizvodi u nacionalnim pozorištima. Ne zanima me konzerviranje nacionalne kulture, koje vrlo lako sklizne u nacionalnu isključivost.
Frljić na debati “Estetika otpora” u CZKD
Isus je bio prvi performer
Pretpostavka obrazovanja je na obrazu - rekla je Borka Pavićević na debati “Estetika otpora” održanoj u Centru za kulturnu dekontaminaciju 6. februara
Učesnici skupa bili su i Igor Štiks, Srećko Horvat, Oliver Frljić a početak je obeležen čitanjem odlomka iz knjige Petera Vajsa “Estetika otpora” (prevod Marije Ćaćić i Vesne Vuković). Reč je o romanu, u Nemačkoj objavljenom sredinom osamdesetih, koji kod nas nije preveden a u kome pisac smeštajući radnju u nacističku Nemačku krajem tridesetih godina XX veka fokusira istorijski autentične otpore nacizmu i vivisekcira vidove pobune u konkretnim umetničkim ostvarenjima.
Debata je bila i deo projekta “Hau Theatra”, odnosno rada na predstavi koja će, u režiji Olivera Frljića, premijerno biti izvedena u Berlinu 2016. godine.
U razgovoru koji je potrajao nešto više od dva sata pokrenut je ni pitanja, tema, dilema…Trebalo bi i vremena i prostora i za najumanji osvrt na izrečene stavove, komentare, opaske, razmišljanja…No, pomenimo nekolicinu.
Oslanjajući se na Vajsov roman ali I na H.T.Lemana napomenuto je da je estetika otpora pretežno okrenuta iskustvima prošlosti a estetika pobune ono što bi umetnost danas mogla biti u odnosu na društvenu zbilju, njeno sagledavanje i moguću promenu.
Igor Štiks i srećko Horvat su, između ostalog, govorili značaju i snazi konteksta, odnosno paraleli ključnih odlikama kontekst o kojima Vajs piše (nacizam) i današnjice.
“Vajs piše o pobuni koja se izvesno događala u nacizmu, kontekstu u kome pobuna izgleda nemoguća”, kazao je Štiks.
Učesnici su u nekoliko navrata istakli Vajsove reči:”Umetnost i kultura mogu biti sredstvo pobune” a Igor Štiks je naveo više primera angažovanost u umetnosti I kulturi od filma “Socijalizam” Žan Lik Godara, preko tekstova i nastupa alan Badjua pa na dalje.
Kao opasne zamke današnjeg ispoljavanja subverzivnosti umetnosti i kulture navedeni su “folklorizacija otpora” i odvlačenje umetnosti u selebriti centrifugalnom silom korporacijskog ustrojstva i krupnog kapitala.
Govorilo se i o tome da su iskustva tzv. real socijalizma i komunističke prakse XX veka rezultirale potiskivanjem I pasivizacijom levice kao I marginalizacijom institucije pobune.Savremene (ne)prilike, međutim, kako je rečeno, vraćaju potrebu za pobunom u žižu interesovanja I one se događaju od VolStrita preko Španije do pobede Sirize u Grčkoj.
“Iskustvo je pokazalo da revolucija jede svoju decu I to je pitanje kojim se treba baviti”, rekla je Borka Pavićević.
“Može se izaći na ulicu, trgove, dići glas…Ali je pitanje šta posle, šta I kako sutradan”, naveo je Horvat.
Shodno tome, kao jedna od ključnih stvari istaknut je značaj i priroda komunikacije (“na koji način konkretno deluje estetika otpora i pobune u realnosti”), odnosno strategija pobune i strukturalizam otpora, a što je takođe prepoznato kao područje u kome umetnost može igrati veliku ulogu.
“Za komunikaciju, kroz koju se dopire do što šireg kruga ljudi, bitan je nivo obrazovanost. Pretpostavka obrazovanosti je na obraz (moral, dostojanstvo) a mi živimo u vremenu i sredini gde profesori potkazuju svoje studente”, rekla je Borka Pavićević.
U osvrtu na ono što čini aktuelni društveni i politički kontekst govorilo se o teroru, odnosno žrtvama kapitala, neofašizmu a Oliver Frljić je izneo nekoliko slikovitih zapažanja. Primerice, govoreći o komunikaciji koja dopier do ljudi rekao je “Isus Hrist je bio prvi performer”.
U punoj Sali CZKD-a bili su Dragan Velikić, Anja Suša, Branko Cvejić, Božo Koprivica, Igor Đorđević, Mia David I drugi
Projekat “Estetika otpora” realizuje se u saradnji sa HAU Hebbel am Ufer u Berlinu. Program podržavaju Change of Scene, program Robert Bosch Stiftung i German Centre of the International Theatre Institute.
