Izvor: Blic, 15.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Old stars?
Old stars?
Pre dva dana u 'Blicu' je inicirana zanimljiva rasprava na temu specifične gerontokratije u domaćem rokenrolu, kojoj sam i sam imao zadovoljstvo da dam skromni doprinos. Postavljena je, dakle, teza da takvom muzikom mogu ozbiljno – što podrazumeva kontinuirano objavljivanje albuma i velike koncertne prostore - da se bave samo ljudi rođeni, otprilike, između 1941. i 1961. To samo po sebi ne bi trebalo da predstavlja problem (bavljenje rokenrolom, kao ni bilo kojom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << drugom umetnošću, ili veštinom, nema ograničen rok trajanja), ali ključna intriga leži u činjenici da se srpska scena na nivou establišment ne obnavlja i ne osvežava, što je na globalnom nivou sasvim normalan proces. Taj proces ovde je zaustavljen osamdesetih godina i nikada nije obnovljen: sve zvezde stvorene u poslednjih petnaest godina dolaze iz nekog sasvim drugačijeg sveta.
Rokenrol scena, pre svega zahvaljujući ovdašnjem sistemu čija je osnova truljenje, a ne progres, gotovo je u potpunosti transponovana u oblast andergraunda, gde se odvija neobično živa, podsticajna i inspirativna aktivnost. Srpskom rokenrol scenom, dakle – pored onih koje bismo mogli nazvati veteranima (YU grupa, Disciplin A Kitschme, Partibrejkers, Električni orgazam, ili Rambo Amadeus) - zaista vladaju bendovi kao što su Vrooom, Kanda Kodža i Nebojša, Eyesburn, Darkwood Dub, Neočekivana sila, E-Play i mnoštvo onih koji svakodnevno, sa rešenošću i energijom koja se ne bi smela ignorisati, nastupaju po Beogradu, ali i mnogim drugim srpskim gradovima. Nažalost, nijedan od ovih bendova ničim nije ohrabren da razvija karijeru, jer ne postoji industrija, pravna zaštita, aktivna i organizovana scena, ništa osim njih i njihove publike, koja i u potpunoj tišini i tami uspeva da pronađe put.
.jpg)
