Izvor: Blic, 26.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okovan Anđeo
Okovan Anđeo
Na koricama bloka za beleške i reklamnom materijalu 'Sloge' (na slici), Beli anđeo, remek-delo srednjovekovnih živopisaca, okovan je dizalicama, vučnim kukama i ostalom gvožđurijom iz proizvodnog programa novovaroške fabrike za proizvodnju auto-delova.Čuvena freska sa zidova manastira Mileševa nedavno se našla i na hologramu oko 200.000 kartica udruženih banaka,avionskim kartama jedne agencije, a ime 'Beli anđeo' poneo je i pre dve godine osnovani prijepoljski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rukometni klub. Na etiketi rakije 'Mileševka' Zemljoradničke zadruge 'Poljoprodukt', od nedavno u stečaju, nacrtan je manastir Mileševa sa dve plave šljive iznad njegovih kupola, a ime nemanjićke zadužbine nosi i hotel na ulasku u Prijepolje.
Ovo su samo neki od primera sa dugačkog spiska zloupotreba likova sa fresaka manastira podignutog na desnoj obali Kosaćanke,koji će Mileševska eparhija dostaviti nadležnima sa zahtevom da se što hitnije donese Zakon o zaštiti kulturne baštine i zaustavi svetogrđe,pomodarstvo i snažan talas komercijalizacije crkvenih imena i simbola.
- Ta rakija nema nikakve veze sa manastirom Mileševa, jedino što se pekla na imanju koje je oteto manastiru i još uvek nije vraćeno.Sa lica freske Belog anđela,proglašenog za 'sliku milenijuma', nestaje boje, jer se ljuti što ga toliko zloupotrebljavaju. Svetinje skrnave štampajući ih na nedeoličnim mestima i unovčavajući ih.To je ružno, ali oni koji takvo nešto rade jesu ljudi bez stida, a Boga ne boje – kaže episkop mileševski Filaret.
U želji da animiraju kupce, pojedini privatnici se zaista takmiče u neukusu, pa se na primer lik Svetog Save sa freske manastira Mileševo štampa na kafanskim kalendarima, kesama, privescima, olovkama i satovima.
Pokušavajući da zaštiti svetinje i kulturne vrednositi Mileševska eparhija zatražila je i pomoć stručnjaka za ovu oblast, ali i advokata. U Mileševskoj eparhiji apeluju i na nadležne da povedu više računa o ovim pojavama, obzirom da se i nakon dve odluke Svetog sinoda SPC o zaštiti imena i likova svetaca, likovne tvorevine iz srpskih crkava i dalje zloupotrebajvaju u komercijalne svrhe.
- Shvatajući potrebu da budemo jedna kulturna, civilizovana sredina, Zavod za intelektualnu svojinu doneo je odluku o zaštiti prava SPC. Nedavno je reagovao Viši trgovinski sud u Beogradu i zabranio jednom preduzeću da ime sveca Prohor Pčinjski koristi kao ime mineralne vode. Privredni subjekti bi trebalo da znaju da će u buduće biti kažnjeni zbog neovlašćene upotrebe ličnih prava i zloupotrebe naziva u nemoralne svrhe – tvrdi beogradski advokat Milenko Manigodić. Ž. Dulanović
