Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ohrid, od antike do danas
Onaj ko dođe na Ohridsko leto neće moći da zaobiđe ranu istoriju ovog grada u čijim temeljima leži drevni Lihnid
Jedan od najdužih i najpoznatijih međunarodnih letnjih festivala na Balkanu, Ohridsko leto (48. po redu), polako ulazi u drugi, avgustovski deo svog ovogodišnjeg trajanja. Svečano je otvoreno 12. jula, koncertom proslavljene američke operske dive, soprana Džesi Norman, čiji visoki zahtevi (kojima su slavni često skloni) o kojima se pričalo uoči početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ohridskog leta, nisu bacili u zasenak izvanredni utisak koji je, u pratnji Makedonske filharmonije, Džesi Norman ostavila.
Od 12. jula sve do 20. avgusta u različitim scenskim prostorima Ohrida koji je, kao svetsko kulturno i prirodno bogatstvo, u celini pod zaštitom Uneska već 28 godina, priređuju se koncerti, održavaju pozorišne predstave, otvaraju izložbe...
A gosti? Oni stižu ne samo sa prostora bivše Jugoslavije, već i sa svih strana sveta; ipak, avgustovski deo Ohridskog leta prvog dana tog meseca otvoriće Kamerni orkestar Muzičke omladine Makedonije, a šest dana kasnije, 7. avgusta, stiže „Kaligula” (ima li idealnijeg prostora od ohridskog antičkog teatra?) u režiji Tomaža Pandura, koji je nedavno pobrao aplauze na budvanskom Gradu teatru. Festival će zatvoriti 20. avgusta violinistkinja Sara Čeng (SAD) i Kamerni orkestar Slovenačkefilharmonije. Opet u jednom od najlepših koncertnih prostora, nadaleko poznatom po akustici – u crkvi Svete Sofije.
Tokom avgusta nekoliko koncerata na Ohridskom letu prirediće i umetnici Uneska – dar kojim se utvrđuje Uneskovo opredeljenje da ovo poznato mesto u Makedoniji podržava, nudeći mu svojom zaštitom neprocenjivu propagandu, kako za „Politiku” kažu Petar Boev, zadužen za kulturu i promociju turizma ohridskih riznica, i dugogodišnji poznati novinar Nikola Manevski. Njih dvojica razuveravaju lakoverne koji misle da zaštita Uneska automatski znači veliki priliv novca iz svetskih banaka. Ne – novac se dobija po projektima, a ne skida paušalno sa nekih izmišljenih računa ili bankarskih konta. Ranije i nije bilo mnogo projekata, zbog odsustva političke volje dosadašnjih gradonačelnika da pojačaju opštinske službe koje brinu o turizmu. Dolaskom sadašnjeg gradonačelnika mr Aleksandra Petreskog, stvari su se pokrenule sa mrtve tačke i već se uveliko vidi napredak.
O vezama sa Uneskom ne brine, međutim, opština Ohrid već Kancelarija za odnos sa Uneskom pri republičkom Ministarstvu kulture; decentralizacija je u toku a na redu je ostvarenje njene druge faze, finansijskog osamostaljenja Ohrida, posle čega će kontakti sa Uneskom i iz samog Ohrida biti direktniji, i čvršće uspostavljeni.
Projekti koji se sada završavaju ili koji će biti rađeni pa predočeni Unesku svakako će uzeti u obzir kako konzervaciju tako i restauraciju, odnosno stalnu brigu o najpoznatijim arheološkim i kulturološkim mestima u Ohridu, od kojih su mnoga pozornice festivala Ohridsko leto.
Podsetimo, recimo: antički teatar, ispod Samuilove tvrđave i blizu Gornje porte ohridskog Starog grada, podignut je pre 2000 godina, a definitivno je „izronio” u toku arheoloških iskopavanja od 1999. do 2001. godine. Jedno od najznačajnijih novijih otkrića u antičkom teatru su i imena posetilaca, urezana u sedišta auditorijuma, najverovatnije – kako stoji u knjizi „Ohrid i njegove riznice” novinara i publiciste Riste Kuzmanovskog, jednoj od najboljih oOhridu – onih gostiju koji su imali ili pretplatne ili sezonske karte za predstave u teatru! Antički teatar se, dodajmo, proslavio na otvaranju Ohridskog leta 2005. godine, kada je na njegovoj pozornici nastupio slavni Hoze Kareras.
Podrška Uneska će, bez sumnje, jako dobro doći arheološkom nalazištu Plaošnik čije je sistematsko iskopavanje započeto 1999. godine i traje do danas. Prvobitno, bilo je ograničeno na zonu oko crkve Svetog Klimenta Pantelejmona, kao deo projekta, kako piše jedan od najznačajnijih makedonskih arheologa, Pasko Kuzman – pod nazivom „Obnova crkve Sv. Klimenta ’Sv. Pantelejmon na Plaošniku’ u Ohridu”. Tada je otkriveno više od 2.000 grobova koji datiraju od 9. do 15. veka, kao i cela monumentalna ranohrišćanska bazilika sa atrijumom na severnoj strani, narteks sa podom u mozaiku na zapadnoj strani i krstionica sa veličanstvenim mozaičkim ornamentima, takođe na podu (svet je obišla vest da se na mozaicima, pored flore i faune, nalaze i čuvene svastike, o čemu je pisala i „Politika”). Pretpostavlja se da je bazilika bila posvećena Sv. Pavlu, apostolu, koji je u prvom veku n.e. propovedao hrišćanstvo u Lihnidu (današnji Ohrid).
Crkva Sv. Klimenta (9. vek), podseća Kuzman, koja je bila locirana u centralnom delu bazilike, restaurisana je na istim temeljima i osveštana 11. avgusta 2002. godine. Projekat su napravili arheolog Todor Paskali (otac) i njegova kćerka, arheolog Tanja Paskali (Vlado Malenko je rukovodio arheološkim istraživanjima).
Radovi na Plaošniku nastavljaju se i danas, a koordinator projekta je Pasko Kuzman. Od prošle godine arheološka iskopavanja predstavljaju jednu od faza mega-projekta koji ima radni naslov „Obnova Univerziteta Svetog Klimenta na Plaošniku u Ohridu” i čiji se konačni završetak očekuje krajem iduće, 2009. godine. Najnovija iskopavanja otkrila su kulturološke slojeve iz bronzanog i gvozdenog doba, i iz makedonsko-helenskog i rimskog perioda – keramika, mermerna plastika, bronzane figurine Dedala, Dionisa, možda i Zevsa...Pronađeni su i artefakti iz kasne antike i ranovizantijskog doba, ranog srednjeg veka... sve do prve polovine 20. veka.
Dokaz da je Ohrid nepresušna riznica istorije vidi se i iz arheoloških istraživanja okoline crkve Svete Sofije (11. vek). Južno od nje, namalomtrgu ispred porodične kuće Boevih pronađeni su zidovi sa freskama što govori da su oni, najverovatnije, ostaci palate Ohridske arhiepiskopije.
Ohrid nazivaju dušom Makedonije. Ovaj grad u kojem se spajaju, kako vole da kažu Ohriđani, prošlost i budućnost, danas živi upravo tako. Onaj ko dođe na Ohridsko leto neće moći da zaobiđe ranu istoriju grada u čijim temeljima leži antički Lihnid; dok bude uživao u umetničkim performansima festivala Ohridsko leto, podsećaće se prošlosti. Na Ohriđanima, i Unesku je da brinu o budućnosti.
Anđelka Cvijić
[objavljeno: 30/07/2008.]
