Izvor: Politika, 10.Mar.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ogledalo duše na papiru
Prilikom jednog dosadnog sastanka, spominjao se pojam „grejno telo”. U neobaveznom švrljanju jedna osoba je nacrtala radijator, druga bocu sa natpisom „rum”, a treća golu, lepu, mladu devojku, kaže Ljubomir Erić
Sve što se nacrta ima neki smisao i tu ne postoji nikakva slučajnost, kaže psihijatar Ljubomir Erić, čija će kolekcija crteža biti izložena na večerašnjoj izložbi u 19 sati u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”. Istovremeno, biće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predstavljeni katalog i Erićeva psihoanalitička studija „O crtežu” (izdavač: „Arhipelag”) u kojoj kroz niz primera i citata, analizira stvaralaštvo i psihu stvaraoca.
Crteži su, još od postanka čoveka do današnjih dana, najčistiji vid izražavanja, intimna ispovest i ogledalo duše. Pozivajući se na autoritete iz oblasti psihoanalize, poput Frojda, Karla Gustava Junga ili modernih, Ričarda Česika, Erić pruža analizu čovekove kreativnosti.
Ljubomir Erić kaže da je ljubav prema umetnosti, a posebno slikarstvu, razvijao još od gimnazijskih dana.
– Kada sam počeo da se bavim psihijatrijom, radio sam u Dnevnoj bolnici Instituta za mentalno zdravlje gde smo imali sekciju u kojoj su pacijenti slikali i crtali. Jedan čudesan svet se otvorio preda mnom i počeo sam da se bavim izučavanjem likovnog stvaranja psihički obolelih – govori Ljubomir Erić.
Erić je kasnije počeo da sakuplja slike, skulpture i crteže, a ovi potonji su ga posebno interesovali, kao najneposredniji izraz unutrašnjeg sveta stvaraoca. Vremenom je sakupio dovoljno materijala i iskustva da sačini knjigu, refleksiju psihoanalize na crtež i njegovo značenje.
– Poznato je da je crtanje verovatno starije od govora, mnoge osobe lakše se izražavaju crtanjem nego govorom. Deca čudesno slikaju. Iskustvo psihoanalize je pokazalo da se neki testovi zasnovani na crtanju i crtežu mogu veoma uspešno da koriste u „otkrivanju” mnogih psihičkih proživljavanja koja se ne bi mogla zapaziti na drugi način – objašnjava Erić.
Kada je reč o poznatim umetnicima, naš sagovornik kaže da je psihoanalitička literatura prebogata analizama Leonarda, Blejka, Edvarda Munka, Goje, Van Goga, i mnogih drugih. Tako je psihoanaliza podarila još jedan od puteva kojim se može objasniti subjektivitet jednog umetnika i šire, šta zapravo leži u osnovi ljudske kreativnosti uopšte.
Knjiga „O crtežu” svakako će biti od pomoći stručnjacima, jer Erić navodi niz psihoanalitičara (Melani Klajn, Ronald Ferbren, Donald Vinikot, Hana Sigal), koji su, u okviru proširivanja opšte teorije psihoanalize, doprineli obimu i sadržaju psihoanalitičke teorije umetnosti i stvaralaštva. Klajnova se bavila depresivnim strahom, a umetnik je osoba koja može uspešno da se suoči ovim strahom, koji se razvija u ranoj mladosti. Samo estetsko uživanje publike Klajnova objašnjava identifikacijom sa doživljajem umetnika.
– Kroz umetničko delo, koje služi i kao sredstvo žaljenja, i umetnik i publika ponovo doživljavaju i tako ublažavaju svoju depresiju i depresivni strah – navodi Erić u svojoj knjizi. U Erićevom delu postoje i primeri iz prakse. Na jednom mestu, autor navodi da se, prilikom dosadnog sastanka u ustanovi u kojoj je radio, razgovaralo o grejanju. Spominjao se pojam „grejno telo”. Tri učesnika su švrljala nešto na papiru. Jedna osoba je nacrtala, realistički, radijator, jedna mlađa osoba sklona alkoholu je našvrljala bocu na kojoj je pisalo „rum”, a treći učesnik sastanka je, kao simbol grejnog tela, nacrtao golu, veoma lepu, mladu devojku.
Ljubomir Erić godinama sakuplja umetnička dela, i slike i skulpture, a kaže da crtež ima posebnu draž, jer ništa istinitije i čednije umetnost ne može da podari od crteža. Naš sagovornik smatra da je svet mnogo živopisniji u crtanju i ističe da je u poslednje vreme, sa talasom novih kolekcionara, došlo do devalvacije crteža.
– Traži se samo ulje na platnu, a crtež, kao papir, smatra se bezvrednim. Kakvo poniženje za umetnost. Moje kolekcioniranje crteža ima i smisao borbe za očuvanje te forme – kaže Erić.
Izdavač „Arhipelag” objavio je ove godine i katalog Erićeve kolekcije pod nazivom „Kolekcija crteža” (sa predgovorom Jovana Despotovića), u kojoj su prikazani radovi Lazara Vozarevića, Petra Omčikusa, Leonida Šejke, Dušana Džamonje, Ivana Tabakovića, Dada Đurića, Ljube Popovića, Uroša Đurića i mnogih drugih.
S. Stamenković
[objavljeno: 11/03/2010.]
