Izvor: Blic, 06.Apr.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ogadili su narodu jezik i reč
Usred aero, kulturološkog i duhovnog zagađenja koje se sve više taloži na i u ljudima bio sam primoran da 29. marta otvorim sopstveno pozorište „Čubura" kako bi izgovorena reč bar na trenutak vratila težinu, značaj, mudrost i provocirala razmišljanje - kaže Petar Božović, doajen našeg glumišta.
U lepo uređenoj garaži koja je okupljalište srpskih izbeglica iz Hrvatske govoriću odabrane odlomke iz predstava i filmova i televizijskih serija u kojima sam igrao. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Na otvaranju pozorišta pre nekoliko dana bilo je i dobre pite od domaćice koja je izbegla iz Sarajeva i savršenih krajiških pihtija koje oni italijanski zovu želadin. U planu je angažovanje odličnog džez sastava koji će u sledećoj predstavi 13. aprila raskravljivati atmosferu nastalu pod mojim teškim besedama.
Zar se beogradska pozorišta nisu organizaciono i repertoarski osvežila u prethodnih nekoliko godina?
- Isti, politički podobni ljudi u međusobno zavisnoj zatvorenoj celini štite interese nekolicine bliskih prijatelja baveći se uzgred repertoarskim sadržajem pozorišta kojim upravljaju. Znaju oni zarad čaršije ponekad i da se posvađaju, ali to je samo šminka za njihov zajednički napor da se zajedno sa svojim piscima, rediteljima i glumcima što duže zadrže na sceni. Makar nemali šta da kažu ili pokažu, misle da su im pozorišta dedovina, pa ih u svojoj provincijskoj nesigurnosti i strahu, intrigama i podmetanjima brane od drugačije mislećih i talentovanijih.
Odakle vam onda motivi da se i dalje upuštate u avanture kao što je snimanje filma na đubrištu s lokalnim naturščicima romske nacionalnosti?
- „Hamlet" je poetičan i ozbiljan film o životu. Upravo otkrivanje života u svim njegovim čarima i iskušenjima moj je glavni motiv da se upuštam u višesatna smrzavanja na deponiji u koju tonete ako se temperatura malo poveća. Moja partnerka u filmu, majka troje dece, dobra duša, Romkinja Suzana, na moje „genijalno" pitanje „da li ti je hladno", puši, drhti i kaže mi: „Ne znam." Gde ima više života nego u tom odgovoru. Te noći nisam otišao u hotel nego sam s njom podelio neznanje da smo se potpuno smrzli. Nikada, ležeći u svom udobnom krevetu u toplom stanu ne bih otkrio toliko života kao te noći na deponiji sa Suzanom.
Kako ste uspeli da se ogradite od iskušenja tranzicione estradizacije ljudi koji učestvuju u javnom životu?
- Danas se lako gubi čast. Pouke Marka Miljanova o čojstvu i junaštvu treba da budu dostupne narodu na svakom mestu. Na fakultetima, pijacama, pozorištima, poštama... Na bilbordima umesto izanđalih i nepismenih poruka ovih prevaranata koji se predstavljaju kao političari. Ogadiše narodu jezik i reč. Ima novina u kojima se samo piše o gaćama, švalerkama, silikonima... Fali samo da se ozvuče, pa da ih narod nosi kao video tranzistore. Da gleda u gaće a da sluša pesmu. Uvek sam se sećao saveta moje tetka Vide koji su čast suprotstavljali svakom životnom iskušenju. Hiljadu puta sam je proklinjao zbog tih moralnih i ljudskih načela koje sam branio u životu, ali sam ostao čovek sve dosad. Estradizacija nije samo naš lokalni problem. Francuski predsednik se vata sa nekom izanđalom manekenkom u stranim vestima. I njima ne bi škodio Marko Miljanov.
Biološka neminovnost
Pre pet meseci i zvanično sam postao deda. Rodila se Anastazija od od koje s pravom puno očekujemo. Kada neko dočeka unuče, kriterijum o konačnosti gubi smisao jer postaje samo biološka neminovnost. Snove i nadanja ispunjavaće neko drugi a opet moj - kaže Petar Božović, i dodaje da ga je taj događaj naterao na mentalnu retrospektivu ali i vedro gledanje u budućnost.
