Izvor: Politika, 19.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oduzimanje duše
Smrt ministra Pefkiosa Georgiadesa. – O filmovima Kartikisa, Ekonomidisa i Panajotopulosa
Od našeg specijalnog izveštača
NIKOZIJA, 18. januara – Samo nekoliko dana pošto je otvorio međunarodni festival Kiparski filmski dani, ministar za obrazovanje i kulturu Pefkios Georgiades, juče je iznenada preminuo u 71. godini. Smrt je ovog korpulentnog čoveka zadesila tokom radnog dana, dok je aktivno učestvovao na jednom seminaru u nikozijskom hotelu "Hilton".
Georgiadesova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smrt izazvana snažnim srčanim udarom zatekla je potpuno nespremne i njegovu porodicu (otac troje dece), prijatelje i članove vlade, kao i njegovog velikog ličnog prijatelja još iz ranih školskih dana – kiparskog predsednika Tasosa Papadopulosa. U znak žalosti sinoć su otkazane sve javne manifestacije, pozorišne i filmske predstave i festival je utihnuo. Danas ne rade škole i sve druge obrazovne ustanove. Danas je i dan Georgiadesove sahrane.
Ministar Georgiades važio je za čoveka velike energije i vesele naravi. Po obrazovanju arhitekta, još 1959. godine vratio se iz Engleske u svoju rodnu zemlju u kojoj je neprestano stvarao svoja vredna dela, za koja je u karijeri primio veliki broj međunarodnih i nacionalnih nagrada. Intenzivno se bavio zaštitom spomenika kulture, a u njegova najdragocenija dela spada restauracija nikozijskog starog gradskog jezgra Laikidi Gitonja (Stari komšiluk), koji je najprimamljiviji kvart u turističkoj ponudi grada. Georgiades će ostati zapamćen i po intenzivnim i konstruktivnim promenama u obrazovanju, a naročito po velikoj pomoći Nacionalnom kiparskom teatru, budžetu koji je oformio za podršku nezavisnim pozorišnim grupama, kao i podršci oživljavanju i razvoju kiparske kinematografije. Za vreme njegovog mandata (od 2003) kiparski stvaraoci snimili su znatan broj kratkih filmova, a proboj dugometražnog igranog filma, ogleda se i u osnivanju manifestacije Kiparski filmski dani.
Čak dva kiparska filma, snimljena tokom prošle godine zahvaljujući podršci Ministarstva za obrazovanje i kulturu na čelu sa Georgiadesom, uvrštena su u zvanični program festivala, čijem zatvaranju on, nažalost, neće prisustvovati. Jedan je debitantski film "Med i vino" Marinosa Kartikisa (rođen u Limasolu 1963, studirao na američkom UKLA, na univerzitetu u Madridu i londonskoj Filmskoj školi), a drugi "Udarci po duši" Janisa Ekonomidisa (Limasol, 1967, studirao film u Atini).
U filmu "Med i vino" Kartikis je kao scenarista i reditelj fokusiran na neobično, iznenadno prijateljstvo između dve žene koje će biti pogubno za obe. U nešto sporijem ritmu nego što je neophodno, Kartikis gradi zanimljive psihološke portrete usamljene i uspomenama iz prošlosti opterećene Eleni (Andrula Irakleus), i Ree (Elena Dimitru), njene mlade susetke koja je prošla pakao svađe sa momkom sa kojim živi. Film se oslanja više na glumačke performanse, nego na rediteljsku inventivnost, ali u konačnom ishodištu ostavlja sasvim dobar utisak.
Znatno složeniji i primamljiviji je Ekonomidisov "Udarci po duši", film koji je bio prikazan u programu "Nedelja kritike" prošlogodišnjeg Kanskog festivala i osvojio nekoliko nacionalnih grčih filmskih nagrada (grčko-kiparska koprodukcija). Film gotovo beketovske atmosfere, brutalan u jeziku, ali ne i u vizuelnom izrazu, višeslojan i angažovan. Dok kroz lik sredovečnog Takisa (Janis Vulgarakis), čoveka pod velikim pritiskom oko kojeg se iznenada sve raspada, progovara bes, ljutnja, razočarenje, bol i nemoć, Ekonomidis u drugom planu jasno progovara o otuđenju i bezobzirnosti u savremenom grčkom društvu, o urušavanju moralnih vrednosti, prijateljstva, ljudske iskrenosti, kao i o postepenom nestanku srednje klase. Film je u celini snimljen u Atini.
Kiparskim kolegama Kartikisu i Ekonomidisu, na ovdašnjem festivalu priključio se i njihov grčki i slavniji kolega Nikos Panajotopulos sa svojim novim filmom "Umirati u Atini". Za junaka svoje nove filmske priče, Panajotopulos bira naočitog pedesetogodišnjaka kojem je dijagnostikovana leukemija. Tokom poslednjih meseci života on je fokusiran na izbore i posledice svoje prošlosti, pokušavajući da se što realnije suoči sa istinama i lažima. U tim trenucima tri žene koje je najviše voleo, međusobno ali i sa njim proglašavaju mir, kako bi mu olakšale kraj. No, sve se čini da one nisu toliko željne da mu pomognu, koliko da mu se osvete. Ukoliko bi se zanemarilo nekoliko nepotrebnih dramaturških mistifikacija, ovaj Panajotopulosov film mogao bi se svrstati u njegova bolja i zanimljivija dela.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 19.01.2007.]
