Izvor: Vostok.rs, 29.Dec.2012, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odredima Aleksandra Nevskog u slavu
29.12.2012. - U Pskovu stoji spomenik u čast ratne veštine i duboke državničke mudrosti Aleksandra Nevskog, koji je sa svojom vojskom u slavnoj bici na ledu 1242. savladao tevtonske vitezove i osigurao budućnost Rusije. Aleksandar Nevski je ovog neprijatelja s pravom smatrao opasnijim od Mongola, jer cilj vitezova nije bio samo osvajanje, nego i asimilacija.
Čudsko jezero je 5. aprila 1242. postalo grobnica mnogobrojnih krstaša koji su nameravali da zauzmu Novgorod. Taj događaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je zadugo zaustavio krstašku ekspanziju u pravcu severozapadnih teritorija Rusije. Tevtonski vitezovi su za Rusiju predstavljali mnogo veću opasnost od Zlatne Horde. Batu-kan je u svojim pohodima opustošio mnoge kneževine, ali njegova silovita najezda je ipak bila privremena, jer namera nomadskih ratnika nije bila da se trajno nastane na teritorijama koje ne obiluju pašnjacima, nego da ruski knezovi postanu njihovi vazali.
Pskov, letopisac ruske istorije
Drevni grad Pskov je jedan od najstarijih i najživopisnijih u Rusiji. Njegove hronike, manastiri i ikone svedoče da je preživeo 123 rata, a njegovo sećanje seže u prošlost staru koliko i sama Rusija.
Krstaški pohodi su imali potpuno drukčiji karakter. Krstaši su u potpunosti asimilovali pokorene narode, o čemu svedoči i sudbina pomorskih i polapskih Slovena. Zbog toga se mora priznati da je Aleksandar Nevski bio dalekovid kada je uspostavio dobre odnose sa Zlatnom Hordom, jer je taj potez omogućio njegovim potomcima da skupe snagu i stvore snažnu i centralizovanu rusku državu. Sasvim je drukčija bila sudbina teritorija kojima je vladao Danil Galicki, savremenik Aleksandra Nevskog. On je sa evropskim susedima sklopio savez protiv Mongola, posle čega su Litvanija i Poljska u potpunosti asimilovale te zapadne ruske teritorije.
Ruska pravoslavna crkva je za vreme mitropolita Makarija na Moskovskom saboru 1547. kanonizovala Aleksandra Nevskog kao blagovernog kneza zbog zaštite pravoslavne vere od strane intervencije.
Orden Aleksandra Nevskog je jedina nagrada koja je postojala i u Ruskoj Imperiji, i u SSSR-u, i u Ruskoj Federaciji. Ovaj orden je uspostavljen 1725. na osnovu zamisli Petra Prvog, a obnovljen je 1942, i još uvek se dodeljuje kao nagrada komandirima koji su ispoljili inicijativu u izboru pogodnog momenta za iznenadan, odvažan i munjevit napad na neprijatelja i odneli veliku pobedu sa malim gubicima u sopstvenim redovima.
Bitka na ledu je uvršćena u sve udžbenike vojne taktike. I istoričari i vojni stručnjaci se slažu da je to danas klasičan primer veštog rukovođenja vojskom i dejstava vojne formacije. Bitka se odigrala 18. aprila po novom kalendaru, i taj datum se u Rusiji svake godine obeležava kao Dan ratne slave. Centralna proslava se održava na uzvišenju Sokoliha u Pskovu, na kome je 1993. podignut monumentalni spomenik Aleksandru Nevskom i ruskim odredima. Skulpturalna kompozicija od bronze i granita visoka je 30 metara, a teška preko 150 tona. Ona simbolizuje jedinstvo i hrabrost naroda u borbi protiv neprijatelja, jedinstvo i nedeljivost ruske zemlje, kao i sabornost u kojoj su naši preci nalazili duhovnu snagu i oslonac. U severnom delu monumenta je za potrebe spomenika napravljena specijalna podzemna galerija. Žiteljima Pskova je Aleksandar Nevski ostao u lepom sećanju ne samo zato što je proterao iz njega krstaše, nego i zbog toga što je za građane pripremio kodeks normi administrativnog i krivičnog prava, koje su kasnije ušle u čuvenu Pskovsku sudsku povelju.
Podvig odreda Aleksandra Nevskog na Čudskom jezeru inspirisao je mnoge umetnike. Najčuveniji primer je slavni film Sergeja Ejzenštejna iz 1938, za koji je muziku napisao Sergej Prokofjev.
Original publikacije
Zabranjeni su kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije.
Izvor: Ruska reč, kulьtura.rf
