Izvor: Blic, 26.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odozgo i odozdo
Odozgo i odozdo
Eeee, zaprašiše komarce! Taman sam navikla da me bodu, kad oni ih uništiše. A, baš sam uživala kad izadjem napolje, pa vidim ljude ufalčovane u krpe kako se drapaju, pljuju, psuju, prskaju sprejčićima, pale čarobne lampe, ili mlate nekim granama (odlomljenim usput), da ih taj mali stvor ne bocne. Skapiram da ne treba voditi rat protiv nekoga ko je neuporedivo manji od tebe. Kad bi po svom telu redjao protivnike, milijardu njih bi moglo da stane na tebe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jednog. Pa, gde je tu pravda!? Ljudi cvile i preklinju, red onog odozgo, red ovih odozdo, da svak u svom domenu, učini nešto za njih. Da malo zahladi, kako bi vojska komančerosa zbrisala, ili da bace otrov i da ih načisto smlate. Onaj odozgo ima pametnija posla, a nadležni u Wiesbadenu kažu, kako jedva čekaju, samo da se steknu vremenski uslovi, što će reći – kad nema ni kiše, ni vetra, ni ostalih andrmolja koje skreću ili peru prašak, što znači - nikad. E, baš zato, skapiram da je bolje da me ovaj malecki sa svojim drugarima bocne, nego da bockam samu sebe iščekivanjem, kad će se neko (odozgo ili odozdo), smilovati da ih otera. Mirno izadjem napolje, sa sve golim rukama nogama, ledjima i čime sve ne. Komančerosi se zatrče i samo osetiš -boc, boc, boc…Umisliš kako si na nekoj masaži i kako ti bockanje silno prija. Olabaviš se i paziš da ti neko ne uštrca u usta sprej kojim se brani, a od kojeg možeš da skvikneš, koliko odmah. Što od komarca - ne može da ti se desi. Ili, da te neko ne mlatne olistalom granom, posle čega nema šanse da ostaneš pri sebi i da pogodiš put do kuće. Ali, kad krenu Bitef, ovi odozdo prosuše tonu praška, a onaj odozgo posla zimu. Sve zarad stranih gostiju. Da ne gledaju avangardne predstave na našim ulicama, u kojima su glumci -gradjani i komančerosi. A režija – izvorna, narodna.
