Izvor: Blic, 30.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odnos prema crnom
Odnos prema crnom
Pre neki dan u Muzeju afričke umetnosti otvorena je izložba 'Crno telo, bela maska'. Reč je o izložbi-eseju Dejana Sretenovića, kustosa drugog muzeja, Muzeja savremene umetnosti. On je veći deo stalne zbirke Muzeja afričke umetnosti tematizovao. Izložbom 'Crno telo, bele maske' ( i sadržajnom i ukusnom knjigom uz izložbu istog imena) raspravio je odnos prema crnom telu. Počeo je od ekploatatorskog odnosa kolonizatora prema siromašnom podsaharskom življu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a onda, preko privatnih zbirki 'dobronamernih' kolonijalista afričkih artefaktima, stigao do Pariske škole, koja prvih godina XX veka, inspirisana afričkim skulpturama, sa Pikasom na čelu, afrički likovni izraz uvodi u svetski korpus umetnosti.Nadahnuti, odlično obavešteni i intelektualno strasni Dejan Sretenović nije tu stao. U posebnom delu Muzeja afričke umetnosti izložio nam je svedočanstvo o našem odnosu prema crnoj Africi. Kako je, pored pariskog, naš afrički muzej jedini u Evropi, on je između hilljade fotografija na temu Tito u Africi, istorijski objektivno pokazao otkuda nama ovaj jedinstven muzej. A onda nas je uveo u malu salu, salu svoje subjetivno-objektivne priče, gde je izložio svedočanstva o prvim kontaktima srpskih trgovaca i putnika po Africi, kao i dirljive omote od čokolada sa likovim malih Crnaca boje čokolade i olovne figure afričkih robova sa kojima se Dejan kao dete igrao.
Da je naš modernizam bio veliki skok u svetsko, pokazuje i izložena knjiga Rastka Petrovića 'Afrika', jedan od najboljih naših putopisa. Sa međuratnim pevanjem i mišljenjem držali smo korak sa Evropom.
Izvadimo ruke iz džepova i na izložbi 'Crno telo, bele maske' zapitajmo se iskreno da li umemo da volimo i cenimo ono što su voleli i cenili na pravi način, bez predrasuda i kreativno, jedan Pikaso i jedan Rastko.
