Izvor: Blic, 23.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odmor kao smor
Odmor kao smor
Zbog godišnjih odmora,Wiesbadjani masovno podigli kredite. Nije baš da mi odmor ne fali, al ko velim, što da otplaćujem to malo sreće na mnogo rata, pa odlučim da ne idem nikud i da nekako osmislim svoje vreme. Pa tako, ustajući negde oko podneva, u startu straćim pola dana, što baš i nije za podcenjivanje. Onu drugu polovinu, podelim na nekoliko delova, od kojih prvi zauzimaju filmovi na raznoraznim tv kanalima. Pritisnem dugme i krenem da vrtim - negde >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ukačim radnju na sredini, negde na kraju, a ako bolje gadjam, pogodim (ponekad) i početak filma, što opet ne znači - da ga odgledam do kraja. Odmor je odmor i ne treba sebe smarati, ako ti nešto nije po volji. Tako zbunjena, gde-sam-ono-videla Delona iz mladosti (a gde malo fucnutog), gde opet Grejs Keli (dok još Renije i Monako nisu bili ni u naznakama), skontam da je vreme za drugi deo, ovog drugog dela dana. Salamandrljam nešto u šerpe i lonce, prokuvam i ponjupam. I tako, pet puta. Tu skontam, kako je vreme za onaj treći deo dotične polovine, a to je furanje u nepoznatom pravcu. Krenem desno iz zgrade, ne bih li se u neko doba vratila - s njene (zgradine) leve strane. I obratno. Dodjem kući uveče i legnem u krevet smorena, a ipak - vesela. Najviše zbog toga, što nemam breme kredita, koji ovi oko mene (s mukom) otplaćuju, da bi se osećali baš isto - umorno.
