Izvor: Politika, 04.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlični igrači
"Balet za život" baletske kompanije Bežar Balet Lozana, koreograf Moris Bežar, Bitef
Predstava "Balet za život" (Ballet for life), baletske kompanije Bežar Balet Lozana, poznatog francuskog koreografa Morisa Bežara, izvedena u Sava centru, zatvorila je ovogodišnji Bitef.
Ovo delo u kome učestvuje trideset i pet igrača, posvećeno je Frediju Merkjuriju, pevaču čuvene britanske grupe Kvin, i Bežarovom dugogodišnjem solisti Horheu Donu. I Fredi i Horhe umrli su prerano, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u četrdeset petoj godini života, a bili su izuzetno harizmatične umetničke ličnosti. Bežar je ovaj balet posvetio i svima koji su umrli mladi.
"Balet za život" premijerno je izveden pre skoro deset godina, ali stilski on pripada periodu šezdesetih godina, gde se nažalost zaustavio Bežarov, u to vreme moderan i inovativan plesni stil. On koristi puno standardnih pokreta neoklasičnog baleta, brojne piruete, zatim ponekad elemente disko i džez igre, a najviše svoje ekspresivne i energične pokrete koji sada, bez nadogradnje i novih rešenja, nemaju velikog efekta. Naime, u ovoj predstavi njegov koreografski rukopis i ekspresivni glumački izraz koji nameće svojim igračima deluju pomalo arhaično.
U prvoj sceni koja aludira na čist, nebeski prostor, (samo tri bela masivna dela scenografije umesto kulisa), svih trideset pet igrača, obučeni u crno-bele kostime, izvode jednostavne pokrete i povremeno mašu belim platnima. Ali ta svedena masovnost nije imala pravi efekat naprotiv, u nedostatku maštovite koreografije njihov ples delovao je sletski.
Posle početne, menjaju se scene koje asociraju na smrt – mladić prolazi preko scene sa krilima anđela, ili dva bolnička ležaja na točkovima na kojima leže beživotna tela, koja potom vaskrsavaju. U jednom momentu na scenu se spuštaju veliki rendgenski snimci kičme, šake, stopala... dok ispod njih mladić igra solo, ali ako se izuzme ta prejaka scenografska simbolika, to je jedan od koregrafski zanimljivih delova. Potom još jedan: na sceni je bela kutija u kojoj muški igrači igraju sabijeni jedan do drugog, sve do momenta kada se zidovi kutije sruše. Onda ponovo sola, dueti, grupne numere... Ređaju se slike bez velikog energetskog i emotivnog naboja, onog koji sasvim sigurno u sebi nosi muzika grupe Kvin. Tu je i kratki film o Horheu Donu, improvizovani, ekspresivni ples, kao podsećanje na njegovu izuzetno zanimljivu umetničku ličnost. I za kraj ponovo sletske vežbe, i naravno melodija Show must go on...
Muzičku kompilaciju činili su hitovi grupe Kvin presečeni sa četiri Mocartove kompozicije. Kostimi italijanskog kreatora Đanija Versaćea bili su iznenađujuće jednostavni, pretežno crno-beli šortsevi, majice, sakoi sa ili bez kravata, i tek poneka žuta ili crvena raskošna haljina. Naravno, bilo je tu i muških trikoa sa golim grudima ili pantalona sa providnim mrežastim detaljima. No imajući u vidu Merkjurijevo čuveno koketiranje sa kičom, ovde je njegova upotreba dobrodošla. Šteta samo što čitava koncepcija nije bila još luđa, hrabrija, maštovitija.
Najveći kvalitet ove predstave su svakako njeni igrači. Sa prelepim, izrađenim telima, tehnički virtuozni, oni deluju kao da su u stanju da odigraju baš sve što se od njih zatraži.
Izuzetno potkovani u tehnici klasičnog baleta, sa plastičnim i izražajnim telima, oni su sa velikom lakoćom izvodili i neke tehnički vrlo zahtevne koreografske elemente.
U svakom slučaju, navikli smo da se Bitaf zatvori sa malo komercijalnijim, populističkim pozorišnim ostvarenjem, a "Balet za život" je bio i prilika da naša publika konačno vidi Bežarovu baletsku kompaniju. Šteta je što je nismo videli i šezdesetih godina prošlog veka kada je Bežar kreirao "Posvećenje proleća" ili čuveni "Bolero", u vreme kada je ovaj umetnik bio na vrhuncu svojih kreativnih potencijala, koji su ga tada svrstali među najcenjenije koreografe dvadesetog veka.
Jelena Kajgo
[objavljeno: 04.10.2006.]
