Izvor: Blic, 23.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlična ponuda kapitalnih izdanja
Ono što na Sajmu knjiga uvek budi posebnu pažnju posetilaca jesu kapitalna dela: enciklopedije, monografije, posebna izdanja, važni rečnici... Ove godine ima ih, čini se, više nego na prošlom, a među njima su „Istorija čovečanstva", „Leksikon savremene kulture", „Virtuelna umetnost".
U okviru kapitalne, desetotomne „Istorije čovečanstva" izdavač „Mono&Manjana" za ovogodišnji sajam objavio je prva dva; ako je suditi po njima (studiozno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pitko, sjajne ilustracije...), ovo delo bi moglo biti nezaobilazno u svakoj ozbiljnijoj kućnoj biblioteci. Na štandu ovog izdavača su impozantne publikacije - čuvena „Istorija umetnosti" H. V. Jansona u dopunjenom izdanju i „Biblijski atlas", svojevrstan vodič kroz svet Biblije. Kroz odabrane izvode, hronološke tablice, mape obuhvaćena je „istorija" duga preko dva milenijuma; od Avrama (oko 2000. godina p.n.e.) do otkrovenja apostola Jovana (krajem I veka n.e.) kojim se završava Novi zavet. Tu je i bogato ilustrovani, upotpunjen najnovijim saznanjima, „Atlas svemira", vodič kroz čudesni svet vasione.
„Leksikon savremene kulture" („Plato") - knjiga u kojoj je na 790 strana obuhvaćeno više od 600 odrednica, ključnih pojmova iz domena umetnosti (književnosti, muzike, filma, teatra...), svakodnevice, alternativne scene, novih medija, kao i podaci o institucijama kulture i teorijama koje se bave kulturom. Mnoge odrednice su zapravo analitički članci ili eseji o fenomenima koji određuju savremeni život. „Plato" je, između ostalog, objavio peti tom „Istorije filozofije" kao i ediciju koja obuhvata pet romana Umberta Eka; „Tajanstveni plamen kraljice Loare", „Ime ruže", „Fukoovo klatno", „Ostrvo dana pređašnjeg" i „Baudolino".
„Clio" je pokrenuo je novu, psihološku ediciju „Imago" studijom „Može li ljubav da traje" S. Mičela u kojoj autor - oslanjajući se i na psihoanalitičku praksu i na velika filozofska dela i na teoriju i na dostignuća u umetnosti i domete u pop kulturi - oštro razmatra fenomen ljubavi. „Cliova" knjiga „Virtuelna umetnost" bavi se medijima u (istoriji) umetnosti polazeći od činjenice da se nikada ranije svet slika oko nas nije tako brzo menjao, niti je čovek ikada bio izložen tolikom broju različitih svetova slika. Među izdanjima koja bude pažnju na štandu ovog izdavača jesu i knjiga Džona Toša „Istorija", Fišerov leksikon „Istorija", studija Mišela Kaplana „Vizantija", Pitera Brauna „Uspon i pad zapadnog hrišćanstva", „Kulturni život u Evropi XIX i XX veka" i druge.
U knjizi „Tri veka srpskog slikarstva" („Dereta") autor Miodrag Jovanović vodi čitaoca kroz srpsko slikarstvo na popularan, koncizan, naučno utemeljen i anegdotama upotpunjen način. „Deretina" leksikografska edicija upotpunjena je „Velikim rečnikom astronomije" Jana Ridpata. Na štandu ovog izdavača su i dva remek-dela svetske književnosti, u bogatoj opremi: „Dekameron" Đovanija Bokača i „Božanstvena komedija" Dantea Alegijerija.
Na štandu novosadskog izdavača „Prometej" je treće dopunjeno izdanje „Velikog rečnika stranih reči i izraza" Ivana Klajna i Milana Šipke, obnovljeno izdanje (šest knjiga) Antologije svetske poezije koju je priredio preminuli Dragoslav Andrić, trotomna biografija viđenih Srba „Srbi zapadno od Dunava i Drine" Jovana Radojčića, monografija Dejana Medakovića „Sveta gora fruškogorska"...
„Službeni glasnik" objavio je niz važnih knjiga iz oblasti prava, zakonodavstva, politike kao i dvotomnu „Istoriju estetike" Radoslava Đokić.
Jedno od posebnih izdanja koje uz pažnju neretko provocira duhovite i pronicljive komentare posetilaca jeste „Emocionalna alhemija" Tara Benet Goleman („Stylos"), knjiga koja se bavi pitanjem kako um može da zaceli srce polazeći od stava tibetanskih učitelja meditacije da jedna od najčudesnijih osobina ljudskog uma jeste da može sam sebe da promeni.
Verujmo da knjige mogu menjati svet
„Knjige mogu imati neverovatnu snagu ma kako se nekome činilo da su potisnute, nevažne", kaže na početku kratkog razgovora za „Blic" Nacuki Ikezava (1945), poznati japanski romanopisac, prevodilac, esejista koji je otvorio 53. međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Inače, „Geopoetika" je objavila njegov novi roman „Nepomični život".
Mislite li da knjige mogu menjati svet?
- Hajde da verujemo! Mislim da mogu. Imaju one svoje načine. Umetnost je tako tanana i tako silna.
Sem književnosti, koja vam je još umetnost bliska?
- U literaturi moj favorit je poezija. Romani, takođe. Pozorište ima neverovatnu zavodljivost i posebnu lepotu. Obožavam filmove, odgledao sam ih ni sam ne znam koliko.
Bavili ste se prevođenjem, američkog pisca Džeka Keruaka uvrstili u svojevrsnu antologiju?
- Njega nisam prevodio. Uvrstio sam ga u izbor svetske književnosti koji sam priredio. Keruakova dela, između ostalog, predstavljaju jedan način života i pogled na svet koji se polovinom XX veka proširio među milionima mladih. Svi su bili privučeni tim američkim modelom. I nešto mislim - nije li možda sada kraj takvom načinu života i težnji ka njemu.
U romanu „Nepomični život" vaš junak ima problem usamljenosti?
- On jeste usamljen, ali on od toga ne beži. Naprotiv. Usamljenost je njegov izbor. Ona ne znači beg, ni patnju, već mogućnost da se njome otvori put ka ljudskoj sreći, ispunjenu i smislu.
Japanska erotska grafika
Knjiga u koju je, kažu, svako barem zavirio kad je ugledao njenu naslovnu stranu je „Šunga" (japanska erotska grafika). Naime, šunga je podžanr srednjovekovne japanske grafike u boji koji je sredinom 19. veka u Evropi izvršilo presudan uticaj i na impresionizam. Nastala je početkom XVII veka, kada je u delovima Japana tadašnji jak ekonomski razvoj ostavljao sve više novca i vremena za zabavu. Gradske četvrti prostitucije bile su neiscrpan izvor inspiracije japanskih umetnika, a slobodan stav Japanaca prema odnosima polova doveo je do velike popularizacije grafika šunga među stanovništvom. Veliki japanski slikari ogledali su se i u ovom podžanru, a njihovi radovi izazivali su oduševljenje prilikom prikazivanja u Parizu i drugim evropskim centrima.
Grafike publikovane u knjizi „Šunga" (ima ih 140), praćene tekstovima Dragana Milenkovića daju i upečatljivu sliku japanskog društva u kome su ove grafike nastale.
