Izvor: Blic, 23.Okt.2014, 06:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak velike Marije Crnobori
Jedna od najznačajnijih glumica svoga doba i članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta od njegovog osnivanja - Marija Crnobori umrla je 21. oktobra, u 96. godini, u svom stanu u Beogradu.
Marija Crnobori rođena je u Istri, u malom mestu Banjole kod Pule, 1. oktobra 1918. godine. Njeni glumački počeci bili su u angažmanima u zagrebačkom HNK i Narodnom pozorištu u Rijeci, gde je vrlo brzo postala prava zvezda scene.
Godine 1947, na poziv Bojana Stupice, s rediteljem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i suprugom Markom Fotezom je iz Istre prešla u Beograd, gde donosi svoje glumačke talente, vrhunski profesionalizam i pravu posvećenost radu na izgradnji jednog novog teatra - Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Svoje najvažnije uloge ostvarila je na Velikoj sceni tog teatra igrajući Sofoklovu Antigonu, Rasinovu Fedru, Šekspirovu Ledi Magbet („Magbet“) i Reganu („Kralj Lir“), Geteovu Ifigeniju („Ifigenija na Tauridi“)...
Sa suprugom je učestvovala i u etabliranju Dubrovačkih ljetnih igara kao Ofelija u „Hamletu“ 1952. i Gertruda 1956, Titanija u „Snu letnje noći“, Ida u „Dubrovačkoj trilogiji“.
Prema rečima umetničkog direktora JDP Gorčina Stojanovića, Marija Crnobori bila je dobri duh tog teatra.
- Od osnivanja 1947, kad je došla u pozorište i kada je platan koji natkriljuje prostor ispred ulaza, a koji zovemo Marijin platan, posađen, ukorenila je sebe u Jugoslovensko dramsko, u Beograd, i ostala je tu do svoje penzije ‘83. godine, a i posle toga je u pozorište dolazila svakodnevno. Nije više želela da izlazi na scenu, oklevala je čak i da se popne na pozornicu, ali je bdela nad svim našim porazima i pobedama - kaže Stojanović za „Blic“.
Glumac Branko Cvejić veli da ga je vest o smrti Marije Crnobori jako pogodila.
- Pokosilo me je kao da je otišao neko moj. Bez obzira na godine, bez obzira na izvesnost ljudskog kraja... kada sam pre 45 godina ušao u Jugoslovensko dramsko i sretao je na hodniku jer tada ni sanjati nisam mogao da uz nju zaigram, bila je nedodirljiva veličina, histrion. Kasnije sam imao čast da s njim i igram, a godinama potom došlo je vreme da se svakodnevno vidimo ili makar čujemo... Velika, ogromna Marija Crnobori, u suštini divna, skromna žena puna razumevanja. Skromna kad je tužna, a imala je za to jake razloge, skromna kad je vesela, skromna kad prima orden u stranoj ambasadi... Imala je dostojanstvenost, skromnost, i čovekoljublje je ono što ju je obeležavalo, a takav je i naziv njene knjige, odnosno dnevnika „Životić“ - kaže Cvejić.
Datum i mesto sahrane i komemoracije Marije Crnobori u Jugoslovenskom dramskom pozorištu naknadno će biti objavljeni.
Na zgarištu pozorišta
- Od 17. oktobra 1997, kada je JDP izgoreo, pa sve do 23. maja 2003, kada je otvorena nova zgrada, obilazila je zgarište, a potom gradilište. Njen dnevnik izgradnje je ne samo svedočanstvo o neimarstvu nego i pritajena autobiografija koju ona u svojoj skromnosti nije htela da napiše. Ali je zapravo ispisala istoriju ne samo pozorišta nego i svih zemalja u kojima je živela od Banjola, gde je rođena, do Beograda, gde je preminula - ističe Gorčin Stojanović.
.jpg)
