Izvor: B92, 21.Jun.2013, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak u istoriju
Podsećanje na Džejmsa Gandolfinija, čoveka koji je Toniju Sopranu dao dušu.
- Preminuo Džejms Gandolfini iz Sopranovih
- Zbogom, Džimi: Otišao je nežni div
- Biti Toni Soprano – život iza kulisa
- Gandolfiniju pozlilo u hotelu, preminuo u bolnici
Sasvim sam siguran da ću ono što se desilo 19. juna 2013. godine pamtiti celog svog života, čak i kada budem imao sede, ako ikad doguram do njih. Naime, tog dana je preminuo Džejms >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Gandolfini, jedan od tek nekoliko savremenih glumaca prema kome gajim istu količinu ljubavi koju imaju oni muzičari čije albume slušam bezmalo ceo svoj život. Nije potrebno biti Ajnštajn pa doći do zaključka da moja fascinacija Gandolfinijem najviše ima veze sa serijom „Sopranos“.
Ukoliko ste čitali tekst koji sam o toj seriji napisao za ovaj sajt pre 3 godine, onda znate zbog čega smatram da je to najznačajnija TV drama koja se pojavila u poslednjih nekoliko decenija. Pored tvorca serije Dejvida Čejsa, za to je najsazlužniji Džejms Gandolfini.
Sama njegova pojava i fizionomija (kao i sve one treš košulje koje je furao u seriji) dovoljni su da nas ubede da je baš on pravi izbor za vođu mafijaškog bosa – čak i ako gledate seriju na mute, jasno vam je koliko je Toni Soprano verodostojan. A kada isključite mute...E onda ćete razumeti zašto Gandolfini zaslužuje da bude tretiran od strane istorije kinematografije na sličan način na koji su Brando, De Niro, Meril Strip ili Džoni Dep.
Čejsov scenario je toliko fantastičan da bi se svaki drugi glumac u ulozi Tonija Soprana sigurno isticao, međutim način na koji je Gandolfini uneo sebe u taj lik prevazilazi granice profesionanlog. Naizgled sitnice otkrivaju njegov džinovski talenat: obratite pažnju kako Toni gestikulira kada je besan, kakav mu je pogled kada je nezainteresovan, na koji način jede sladoled i gleda emisiju na History kanalu, ili npr. kako izgleda, kako govori i kreće se kada se probudi. Toliko realnosti nije viđeno na televiziji decenijama unazad. On nije glumeo, on je bio Toni Soprano.
Gotovo nikad nije davao intervjue, pravdajući se time „što njegove uloge sve govore, te da nema potreba da ih dodatno objašnjava“. Iako je bilo onih koji su ga zbog toga smatrali mizantropom i cinikom, to je pre svega bio Džejmsov način da se odbrani od gomile mediokritetskih pitanja i wannabe novinara Hollywood Reportera i ženskih magazina.
Neverovatno je kako je njegov glumački dar isplivao na površinu tek u zrelim godinama (imao je blizu 40 kada su „Sopranos“ počeli), mada s druge strane, siguran sam da trenutno postoji mnogo talentovanih glumaca za koje nikada nećemo čuti iz ovih ili onih razloga (od toga što imaju jeftinog agenta, do problema sa kilogramima i izgleda koji „odbija“ kupce bioskopskih karata). Uostalom, ne postoji dilema u fiktivnoj ponudi „da li je bolje da vaš talenat ispliva u četrdesetoj ili nikada“.
Što se velikog ekrana tiče, njegova prva zapažena uloga bila je u „True Romance“ Tonija Skota, a ponajviše zahvaljujući njoj Gandolfini je kasnije dobio poziv od Dejvida Čejsa. Tokom dvadesetogodišnje karijere, snimio je tridesetak filmova, od kojih su najznačajniji „The Man Who Wasn't There“, „Romance and Cigarettes“, „All the Kings Men“, „In the Loop“ i „Welcome to the Rileys“. Posebno je upečatljiva jedna od njegovih poslednjih uloga u fenomenalnom rediteljskom debiju Dejvida Čejsa „Not Fade Away“. Iako je u većini filmova imao epizodne uloge, iako su neki od tih filmova prosečni, ni za jednu njegovu ulogu ne možete reći da je odrađena loše. Brus Springstin zna da svira gitaru, Mesi da igra fudbal a Džejms Gandolfini je znao da glumi.
To što je „znao“ umesto što „zna“, podatak je koji poslednja 2 dana boli svakog ko voli sedmu umetnost. Hedonista po prirodi za kog je više nego očigledno da je uživao u hrani koju ne preporučuju nutricionisti, Džejms Gandolfini je doživeo srčani udar u 51. godini života. Više je nego simbolično što se to desilo u Italiji, kada je bio na putu za filmski festival na Siciliji.
Planeta će nastaviti da se okreće i bez Džejmsa Gandolfinija na njoj, to je činjenica. Međutim, takođe je činjenica da je svet pokretnih slika ostao bez jednog od najdarovitijih protagnosta u njenoj istoriji i da će ta praznina biti vidljiva i golim okom.
Ukoliko sebe doživljavate kao ljubitelja serije „Sopranos“ a zašto ne reći i filmske umetnosti generalno, u vašem životu su se 19. juna 2013. morale desiti neke baš velike i važne stvari pa da vas taj dan ne asocira na Džejmsa Gandolfinija.
