Izvor: Politika, 29.Jan.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak lovca na snove
Mel Gibson u „Teoriji zavere”, Ričarda Donera, stalno kupuje „Lovca u žitu” i neprijatno se oseća ako tu knjigu nema uvek uz sebe
Sada, posle smrti Džeroma Dejvida Selindžera (1. 01. 1919–28. 01. 2010), jednog od najčitanijih i najznačajnijih američkih pisaca 20. veka, hoćemo li ga se sećati kao čudaka i usamljenika, ili ga nostalgično poistovećivati sa njegovim najpoznatijim junakom Holdenom Kolfildom, iz njegovog kultnog romana „Lovac u žitu” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz 1951. godine?
Najpre ga pamtimo kao idola američke obrazovane omladine, kao autora koji je uticao na literarne ukuse generacija mladih širom sveta, koji su bili „deca u jednom gluvom i glupom svetu, preosetljiva deca u svetu ’zvukova’, dok je Selindžer samo pevao njihovu pesmu”, kako je rekao jedan američki književni kritičar. Zašto je Holden Kolfild bio junak mladih i onih koji su u duhu mladi ili život zauvek posmatraju „očuđeno” (Mel Gibson u „Teoriji zavere”, Ričarda Donera, stalno kupuje „Lovca u žitu” i neprijatno se oseća ako tu knjigu nema uvek uz sebe)? Zbog toga što je Selindžer pisao nevinom i sebi okrenutom čoveku, mladom, čistom, i bliskom „kosmičkim silama”, o nadanjima i strahovanjima koje nose svi mladi, o ljudima koji su i sami nostalgični i neprilagođeni ovome svetu. Selindžerov Holden Kolfild, koga su oduvek poredili sa pustolovom i šarmantnim Tvenovim mangupom Haklberi Finom, ili čak sa Džojsovim „Ulisom”, uzdržava se da u snegu zavejanoj prirodi baci grudvu, jer sve je tako „lepo i belo”. Kada posle neuspelog bekstva iz internata i trodnevnog lutanja Njujorkom ipak „položi oružje” i vrati se kući, njegova mala sestra kaže: „Ti ne voliš ništa što se dešava!”, on odgovara da je to zbog toga što je tako teško koncentrisati se. Ipak, Holden je postao kultni lik svetske književnosti zbog toga što je njegov potajni ideal da kad poraste lovi i spasava decu koja, igrajući se u žitu, i ne slute da ih u blizini vreba provalija. „Dirljivi neurotičar” Holden Kolfild je „mali Kant svog sopstvenog etičkog sistema”, po rečima Voje Čolanovića, i kada čitamo njegovu prozu imamo osećaj nesporne ljubavi, nostalgije za ljubavlju, kao u „Ljubavnoj pesmi” grupe „The Cure”.
Popularnost romana „Lovac u žitu” ne smanjuje se, kako kaže Flavio Rigonat, koji je prevodio Selindžera, i u proteklih 60 godina ova knjiga objavljivana je u ukupnom tiražu od preko deset miliona primeraka. „Na listi najboljih američkih romana uvek je među prvih deset, a po mnogim anketama najbolja je knjiga ikad objavljena u Americi”, objašnjava Rigonat. Kod nas je, pored Rigonata i Nikole Kršića, Selindžera, između ostalih, prevodio i Dragoslav Andrić, a izdavačka kuća „LOM” objavila je četiri njegove knjige.
Džerom Dejvid Selindžer rođeni je Njujorčanin, sin klivlendskog rabina i Marije, rođene Džilić, žene našeg porekla. Selindžer je bio učesnik Drugog svetskog rata, preživeo je golgotu iskrcavanja na Normandiju, ženio se dva puta, a njegova ćerka iz drugog braka Margaret Selindžer napisala je pre desetak godina autobiografiju, posvećenu uglavnom liku njenog slavnog oca, koju je nazvala „Lovac na snove”.
Uobičajeno je mišljenje da je Selindžer i najmanje plodan američki pisac. Posle „Lovca u žitu” objavio je još četiri novele i 30 pripovedaka, a popularnost ga je pratila i zbog knjige „Za Esme – devet priča”, koja je takođe proglašena za jednu od najboljih knjiga u američkoj književnosti. Usledila je, zatim, saga o deci porodice Glas, u knjigama „Freni i Zui”, „Visoko podignite krovnu gredu, tesari”, „Simor: uvod”. Od 1963. godine Selindžer je živeo povučeno u Nju Hempširu, ništa nije objavljivao (iako se pričalo da čuva 15 neobjavljenih knjiga u sefu), a u jednom intervjuu je kazao: „Čudesan je mir kada ništa ne objavljuješ. Tišina, spokojstvo. Objavljivanje je užasan atak na moj privatni život"” Selindžer je čak poveo i dobio sudski spor protiv svog biografa Ijana Hamiltona, koji je obznanio neka njegova neobjavljena pisma. Po svemu tome Selindžer je pravi „bartlbijevac”, po knjizi Enrikea Vile Matasa „Bartlbi i kompanija”, o talentovanim piscima koji su se na vrhuncu karijere povukli iz književnosti. Njegova junakinja Freni kaže: „Muka me hvata od onoga „ja pa ja”. Od mog i svačijeg drugog. Već mi je dosta svih onih koji hoće da nekud stignu, da učine nešto izuzetno, da postanu interesantni"”.
Marina Vulićević
--------------------------------------------------
Ispovest mlade ljubavnice
Krajem devedesetih u Americi je objavljen portret Selindžera iz pera njegove mnogo mlađe ljubavnice Džojs Mejnard „Kod kuće u svetu” (kada su živeli zajedno, ona je imala 18, on 53). Ovde je poznati pisac naslikan kao mizantrop i čudak, ali i kao čovek koji je voleo Džejn Ostin, vodvilje, filmove: „39 stepenika”, „Dama koja nestaje”, „Odavde do večnosti” i „Pink Panter”. Satima je pisao i voleo je zdravu hranu. Pomenuta Džojs Mejnard prodala je četrnaest Selindžerovih pisama iz 1972. godine na aukciji Kalifornijskoj softver kompaniji, za 156.000 dolara.
-------------------------------------------------
Kada je 1951. godine objavljen „Lovac u žitu” odmah je postao bestseler. Pisac je bio šokiran svojom velikom fotografijom na koricama knjige i žalio se da ga ljudi presreću na ulici. Posle toga je zabranio izdavačima da na korice njegovih knjiga stavljaju bilo kakve fotografije ili crteže.
[objavljeno: 30/01/2010]
