Izvor: Blic, 10.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak Sonje Hlebš
Odlazak Sonje Hlebš
Ugasio se život još jednog osnivača Jugoslovenskog dramskog pozorišta. To Titovim ukazom osnovano pozorište kao reprezentativno, u punom jeku socijalizma, koji još nije bio samoupravni, uspevalo je da bude vrhunsko u burnim dekadama istorije ovog grada i zemlje. U njemu se uvek tiho gajio kult romantičnog početka u 'crkvi'. Prve probe su održavane tamo gde je danas 'Bitef teatar' na Skveru Mire Trailović.
Mladu slovenačku glumicu Sonju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Hlebš, rođenu u Kranja, angažovala je tadašnja uprava pozorišta kao predstavnicu jedne od republika, pored još ponekog Slovenca i više Hrvata. Kao da je savezno pozorište Savezna vlada.
Sonja Hlebš je bila mlada žena raskošne lepote. A to je tada značilo i žensko biće raskošnih oblina zdravog tela, čulnih usana, bujne plave kose. Tada nije bilo viceva o plavušama, ali Sonja nikada ne bi bila paradigma simpatične ograničenosti. Naprotiv, Sonja Hlebš je bila duhovita i brzomisleća. Jednog trenutka čak je počela da piše priče i objavljuje ih u 'Politici'.
Sonja se osećala dobro u Beogradu, kao i u ansamblu gotovo sve samih garogana. Ona sama nikada nije pretendovala na titulu prvakinje, koje uostalom zvanično i nije bilo.
Za moju generaciju bila je nezamenljiva kurtizana Laura u 'Dundu Maroju', predstavi koja je odigrana nekoliko stotina puta, sa nezapamćenim uspehom u Parizu, Beču, Moskvi, Lenjingradu, Kijevu.
Kad danas pogledam spisak njenih uloga, vidim da je igrala više nego što mi se činilo - između ostalog uloge u 'Kralju Betajnovi', kojim je otvoreno JDP, u 'Hvalisavom vojniku', 'Gospođi ministarki', 'Operi za tri groša', 'Sluškinjama', 'U agoniji', 'Kući koja srca slama'. Sve ih je igrala s merom i primetnim, ali šarmantnim slovenačkim akcentom.
Posle Berta Sotlara bila je u braku sa velikanom Ljubišom Jovanovićem. Posle njegove smrti otisnula se u Evropu. Napustila je glumu. Ali nikada nije zaboravila svoje JDP. Kad je pozorište izgorelo, kao izraz ljubavi prema njemu, poslala nam je faks-aparat, prvi koji je imalo to reprezentativno pozorište.
Eksces
U ovoj zemlji mnogo toga je naopako. Pošteni ljudi jedva preživljavaju od svoga rada, siva zona uzlazi u politiku, političari se bave kriminalnim radnjama i svakog dana se javnosti isporučuje po neki skandal, kako bi ova imala čime da se bavi u trenucima dokolice. Ono što u razvijenom svetu predstavlja standard ponašanja i delanja, odnosno, ono što je normalno, kod nas je izuzetak koji potvrđuje pravilo, ili jednom reči eksces.
Tako je nedavno u jednoj emisiji, zamišljenoj kao duel, ili bolje reći kao međusobno javno hvatanje za gušu dvojice direktora televizija, u kojoj se jedan nije pojavio razumno procenjujući da je neumesno da svojim prisustvom na suparničkom kanalu podiže istom rejting, aktuelni ministar za kulturu i medije, svojim ponašanjem i stavom, a prevashodno sadržajem svoga govora, napravio pravi mali presedan na polju javne komunikacije.
Principijelno braneći stav da je nedopustiv javni govor o onom koji nije prisutan, ministar je pokazao kako se ponaša čovek koji je pametan, vaspitan i ima osećaj ličnog integriteta. Takođe, opuštenim i odmerenim držanjem, kao i pravim pitanjima koja je upućivao sagovornicima i voditeljki, ministar je pokazao da je profesionalac koji ne samo što poznaje svoj posao, nego je i mudar čovek koji nije dozvolio da njegovo prisustvo u pomenutoj emisiji bude instrumentalizovano kao oblik podrške domaćinu.
Jednostavnim rečima, razumljivim prosečnom gledaocu, ministar je bez namere da navija, objasnio šta su smisao i funkcija nacionalne televizije i koje su obaveze javnog servisa. Na zajedljiv komentar voditeljke da se ministar ponaša kao advokat nacionalne televizije, gospodin nije reagovao pravdanjem, već je svojoj bivšoj koleginici objasnio da televizija ne bi trebalo da bude ničije gubilište.
Bez ikakvog pozivanja na svoju funkciju, bez namere da deli lekcije ili bude na silu vickast, ministar je napravio pravi mali podvig, spontano pokazujući i nama i svojim kolegama u vladi, kakvi treba da su javni nastupi političara.
