Izvor: Blic, 10.Feb.2016, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak Danila Nikolića: Ja sam sjajno odživeo svoje
Juče na Novom groblu kremirani su posmrtni ostatci našeg velikog pisca Danila Nikolića.
Od Nikolića su se oprostile ćerka i unuka citirajući nekoliko upečatljivih rečenica iz njegove priče “Poslednji ukor”.
“Ja, ko će mene najviše žaliti, znam. Ali mene ne treba žaliti. Ja sam sjajno odživeo svoje. Bio svuda, probao sve. (...) A mene, ponekad, odjednom obuzme dobro raspoloženje, i ta misao - da moram umreti - pretvori se u prizor odlaska posle sjajne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gozbe; posle pića, jela, žena. I sa prozora vagona vičem onima što me prate: “I meni je žao, dragi i ludi moji, ali - bilo je dosta i dovoljno. Moglo je biti i bolje, i više, no neka, određeno je ovoliko. Moći ćete i bez mene, kao što će, bogme, moći i bez vas, svi posle nas. (...) I to je tačno. Vreme poravnava.”, napisao je Nikolić u pomenutoj priči (iz zbirke”Provetravanje vladara”).
Doajen srpske književnosti Danilo Nikolić posle kratke i teške bolesti preminuo je 6. februara u Beogradu u 91. godini života.
Njegova proza snažno je obeležili poslednjih više od pola veka naše književnosti a izuzetni dometi njegovih knjiga potvrđeni su i brojnim prestižnim nagradama među kojima su “Meša Selimović”, NIN-ova nagrada, “Branko Ćopić”, “Veljko Petrović”.
Danilo Nikolić je rođen u Splitu 1926., detinjstvo i mladost proveo u Metohiji, osnovnu i srednju školu završio u Peći, a Pravni fakultet u Beogradu.
Radni vek proveo je u Radio Beogradu kao novinar i urednik - dramaturg.
U svojim delima ne retko se vraćao detinjstvu, odnosno Metohiji, pripovedao o ljudskim sudbinama, složenim međuljudskim odnosima, istorijskim vihorima…Smirenost, suptilnost, specifična duhovitost, posebna posvećenost detalju neka su od odličja njegovog opusa. Među njegove najčitanije zbirke pripovedaka ubrajaju se knjige “Male poruke”, “Povratak u Metohiju”, “Spisak grešaka”, “Provetravanje vladara”, “Ulazak u svet”.. Čuvbeni su njegovi romani “Vlasnici bivše sreće”, “Kraljica zabave”, “Fajront u Grgetegu”, “Jesenja svila”, “Melihat iz Glog”, “Spisak budućih pokojnika”. Zapažen je i kao pisac za decu, autor knjiga “Put za prijatelje”, “Neko sat neko budilnik”, “Oni su voleli srne”, “Divljak u mračnoj šumi”.
Danilo Nikolić je bio omiljena figura među piscima, novinarima... Do poslednjeg dana slovio je i za neumornog kozera, strastvenog pecaroša, a često je govorio kako je živeo u devet država, šest gradova, četiri sela i u 13 beogradskih ulica (o čemu je pisao u kratkom romanu “Spisak budućih pokojnika”)
Dugo godina je živeo kao samac podstanar (stan je ostavio ćerki i unuci), a u intervjuu “Blicu”, govoreći o svom bavljenju temom ljubavi u romanu “Jesenja svila” kazao je:” Pored svog bogatstva njenih elemenata ljubav je u osnovi osećanje. A danas se nastoji da se osećajnost, nekako otupi i ubije. Primera ima mnogo, a jedan od njih je svakodnevan. Prekidaju vam film, utakmicu, dramu u najinteresantnijem trenutku i time vam ubiju uzbuđenje, upolove vam i osećanje i doživljaj, tako ćemo mi svi, malo po malo, postati nekako tupi i bezosećajni. Kao što smo postali ravnodušni na tuđe nesreće. A pošto sam ja takozvana stara garda, iz vremena kada se živelo sa poštovanjem, sa osećanjima, pa i sa zabludama i iluzijama, morao sam da napišem knjigu u kojoj još postoji žižak toga..”
.jpg)
