Izvor: SEEcult.org, 04.Jun.2015, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak Bate Ristanovića
Povodom prerane smrti Predraga Bate Ristanovića, jednog od osnivača i direktora štamparije Publikum u Beogradu. Piše Biljana Tomić:
“U obilju informacija koje danas kruže čini se da ništa više ne može da iznenadi, skoro da je postalo sve predvidljivo u borbama interesa, opštih tragedija i smrti ljudi, pa ipak, kada čujete za neku iznenadnu smrt, osetite tugu kao da je preminuo neko blizak uprkos sveprisutnijem udaljavanju među ljudima.
Vest da je preminuo Predrag >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << Bata Ristanović zaista je bila iznenađujuća iako se relativno znala drama života kroz koju je prolazio. A kada se desi kraj, pitanje je da li danas opstaju memorije i sećanje na lik Bate Ristanovića.
Susreti sa Batom i saradnja sa Publikumom počela je još 90-ih, kada smo počeli da štampamo kataloge umetnika povodom izložbi u SKC-u, i ta saradnja nastavila se od 2000.
Publikum je bio sinonim kvaliteta, a Bata garant tog kvaliteta, mora se reći - ličnost istančanog ukusa, razumevanja, pažnje da svima izađe u susret, otvoren i dobre volje da pomogne umetnicima, pa i drugima u ime dobre saradnje. U toj saradnji nezaboravna je štampa kataloga Goethe Instituta “Bound/less Borders”, izložbe na kojoj sam radila i koji je dizajnirao Bata Krgović, sa njegovom nedostižnom perfekcijom, finoćom i grafičkim oblikovanjem same teme.
Nezavisna kulturna asocijacija - nKA spadala je svakako u male partnere Publikuma, ali za nas je veoma značila štama novine Real Presence i povremeno kataloga, kao sto su Radomir Damnjanović Damnjan i Veljko Vujačić, katalog Marka Pogačnika i drugi.
O Publikumu mnogi bi mogli još više i stručnije dati svoja misljenja, a ja bih samo napomenula i kolekciju kataloga Narodnog muzeja Crne Gore na Cetinju iz vremena kada je Petar Ćuković bio direktor i koji je dizajnirao Bata Krgović.
Postoji i druge važne Batine delatnosti kao što su animiranja dizajnera kroz godišnji Kalendar Publikuma i druge manifestacije kojima se često bavio. Takođe, nezaobilazna je i kolekcija umetničkih radova koja je nastala iz saradnje sa umetnicima i koja je zanimljiv presek brojnih poznatih i važnih umetnika od kraja prošlog veka.
Poslednji susret desio se na Mljetu, kada je došlo do slučajnog susreta Bate sa Dobrilom i Adrianom u Podroži na Mljetu, a zatim, u Babinim kućama, gde je Bata često odsedao sa porodicom. Otišla sam da ga pozdravim i bilo je to kratko i divno druženje sa gospođom Nadeždom, Draganom i Batom, uz kafu i razne vrste slatka. Neke memorije opstaju i zbog posebne i izražene Batine ljudske dimenzije u komunikaciji”.
Biljana Tomić
