Izvor: Politika, 18.Dec.2010, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odisej je plovio Jadranom

Naučnici nisu bili u pravu kada su pisali o lutanjima poznatog antičkog moreplovca, kaže Zlatko Mandžuka, autor knjige „Odiseja – misterija rešena”

Zlatko Mandžuka je samouveren, ambiciozan i analitičan čovek. Bez lažnog strahopoštovanja usuđuje se da stane na crtu veličinama i autoritetima kao što su Herodot, Tukidid i ostala naučnička bratija. Sa njima ukršta koplja i argumente, kao zaljubljenik u Homera i more, prethodnih 20 godina bio je posvećen izučavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Ilijade”, „Odiseje”, i obimne literature napisane na ovu temu u celom svetu. Pravnik koji je magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, i magistrirao na Državnom univerzitetu Floride, Mandžuka je upravo objavio knjigu „Odiseja – misterija rešena” (izdanje „Čigoja” i „Omega plus”), u kojoj, gotovo kao advokat, iznosi dokaze u vezi sa, kako kaže, brojnim zabludama u najpoznatijim antičkim epovima.

– Moj prvi interes za ovu oblast nastao je posle intervjua objavljenog u „Politici” 1973. godine, sa homerologom Aristidom Vučetićem, koji je živeći u Dubrovniku i radeći za Pomorski institut, crtao pomorske karte južnog dela Jadrana, i tako utvrdio veliku sličnost između opisa prirode, arhipelaga, i ostrva u „Odiseji” sa stvarnom geografijom na južnom Jadranu. Čim je tekst izašao, u devet nastavaka, reagovali su italijanski istoričari, i napali sirotog Vučetića da želi da im preotme „njihovog” Odiseja za kojeg je nauka odavno utvrdila da je lutao Mediteranom, i to pretežno oko Sicilije. Rekli su da je njegova teza neosnovana i da predstavlja veliki promašaj, a bez podrške sa bilo koje strane, Vučetić je, dobrim delom i od velike tuge, ubrzo potom i umro – kaže Zlatko Mandžuka.

Od tada je naš sagovornik počeo da proučava Homerove epove, ali i da lovi greške kod ostalih tumača.

– Naučnici su smatrali da je Odisej lutao svetom koji je nemoguće otkriti jer je plod Homerove mašte. Međutim, utvrdio sam da Homer nikad nije koristio maštu, već egzaktne, tačne geografske i istorijske činjenice. Upravo zato što je u „Ilijadi” do detalja opisao sastav trojanske, i grčke vojske, i mesta odakle su došle, arheolozi su skoro 3.000 godina kasnije, baš na tim mestima na kojima je Homer opisao da se nalaze dvorci njegovih heroja, te dvorce, odnosno gradove i pronašli. I zato nije ni čudo što je zbog preciznih opisa prozvan „ocem geografije”. Oni su toliko tačni da zagovaram da Homerovi epovi nisu samo poetska dela već i istorijski izvori o vremenu o kojem svedoče. Da je to tačno, potvrđuju pomenuti arheološki nalazi.

Otkud greške u tumačenjima ako su Homerovi opisi precizni?

– U antičkoj Grčkoj su svi želeli da se bave Homerom. On je bio prvi i najveći, nazivan „drugim suncem koje greje Grčku”. Oponenti su hteli da se proslave tako što su osporavali da je Homer mogao da sastavi 15.000 stihova u „Ilijadi” i 12.000 u „Odiseji”, rekavši da su ti epovi opštenarodno stvaralaštvo. Ukoliko bi to bilo tačno, svi grčki epovi bi bili slični, i jednako veličanstveni, a struktura „Ilijade” i „Odiseje” je apsolutno jedinstvena i neponovljiva – kaže autor knjige dodajući da su Homer i svi njegovi junaci zaista i postojali.

Kao doprinos novim tumačenjima, Zlatko Mandžuka navodi da je do sada smatrano da su Scila i Haribda čudovišta, jer čovek bronzanog doba tu prirodnu pojavu nije mogao drugačije da objasni, ili da je kiklop Polifem bio jednook, što on osporava i potkrepljuje citatom iz stihova. Kao još jednu nelogičnost izdvaja uvreženi opis Homerovih sirena, za koje se smatralo da su poluribe-poludevojke, ili, kao što stoji u grčkoj mitologiji, ptice sa devojačkom glavom i glasom.

– Kod Homera postoje samo dve sirene. One su ležale na žalu i Odiseju pevale pesmu. A Odisej je zapravo čuo pesmu foka. Foke imaju trup, nalik devojačkom, njihovi prednji udovi, tj. peraja, podsećaju na mala krila, a proučavajući foke, saznao sam da mužjaci u vreme parenja dozivaju ženke visokim tonovima koji traju i do ceo minut. Slušajući ih, mornari bi naleteli na stene, i zato je njihova pesma pogibeljna. Foke se spominju i u irskim legendama. Naime, kada mornari stradaju u brodolomu, foke bi dolazile njihovim kućama, i, po legendi, vodile ljubav sa njihovim udovicama – navodi Mandžuka.

O svojim dokazima i novim činjenicama naš sagovornik bi mogao, kaže, da priča do proleća. Svojim brodićem – „Mila”, prošle godine je sa prijateljem i otplovio Odisejevu maršrutu. Obišao ostrvo Korčulu, Omiš, gde je, kako uverava, Odisej izgubio svoju flotu, pećinu Galićnjak na Mljetu, gde je antički junak živeo sedam godina… U okviru mirovnog projekta Saveta Evrope „Odiseja”, koji ima za cilj da kulturno poveže mediteranske zemlje, postoji ideja da se po Mandžukinoj knjizi, koju trenutno prevode na engleski, snimi i film.

Mirjana Sretenović

-----------------------------------------------------------

Drugi o Odiseju

O knjizi „Odisejevo zlatno runo Jadrana” Milana Ristanovića, objavljenoj pre nekoliko godina, Mandžuka kaže:

– Ristanovićeva knjiga se bavi Jasonom i Argonautima, kao i Odisejem. Ona daje određeni doprinos, ali bez sagledavanja naučne i tematske celine Odisejevog lutanja. I Ristanović je pošao od Vučetićeve teze iz intervjua u „Politici” 1973, kao i meksički profesor Roberto Salinas Prajs, koji je u knjizi „Homerova slepa publika” zagovarao da se Troja nalazi na Neretvi pored sela Gabela, kod Metkovića. Ristanović i Prajs su poznavali Vučetića, što je svakako bilo od uticaja na njihov stav.

objavljeno: 19/12/2010

Nastavak na Politika...