Izvor: Politika, 10.Jul.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana neistinama
Odgovor Milošu Konstantinoviću povodom teksta „Lejdi je ljuta”, Politika 9. 7. 2015.
Umesto argumenata, Konstantinović pokušava da bude duhovit na moj račun, pokušava da omalovaži moj izdavački i autorski rad... To više govori o njemu nego o meni. Njegov govor, nažalost, ne doseže ni do elementarnog kućnog vaspitanja, a koje je mogao da stekne u kući univerzitetskih profesora. Umesto argumenata on poseže za uvredama i brani se i dalje neistinama. Da ga podsetim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pošto je u ovom slučaju Konstantinović predstavnik države, javni dijalog podrazumeva kulturu, argumente, otvorenost, spremnost da se uvaži drugi... I prizna greška...
I vrapci u Srbiji znaju da je Plavi jahač, mala izdavačka kuća koju vodim, napravila imidž na sloganu – Tajna , miris i stvaralaštvo žena...Jedina smo takva kuća u regionu i dvadeset godina istrajavamo na tom izdavačkom i kosmopolitskom konceptu, bez pomoći države.
Za neupućene, poput Miloša Konstantinovića, pomenuću samo neke svetski poznate autorke koje smo objavili: Virdžiniju Vulf, Arundati Roj, Isidoru Sekulić, Margerit Jursenar, Simon de Bovoar, Patrišu Hajsmit, Kseniju Atanasijević, Natali Sarot, Lauru Eskivel... Upravo pripremamo Margerit Diras i Anicu Savić Rebac... Objavili smo biografije Marine Abramović, Majke Tereze, Edit Pjaf, Meline Merkuri, Edit Štajn...Po koju cenu, bez podrške države, kako sam opstala, to samo ja znam, ali to nije predmet ove polemike.
Konstantinović, bahat i osion, i dalje pokušava da zaseni javnost neistinama!!! Svi podaci koje iznosim u tekstu, nisu nikakva tajna, mogu se naći na Sajtu Ministarstva kulture Srbije...Tu je i podatak, kako je Konstantinović, postao „čovek od velikog poverenja“ Mladena Veskovića, službenika Ministarstva. Ako pogledate jedan drugi segment Konkursa Ministarstva, koji se odnosi na književne manifestacije i nagrade, sve vam je jasno. Posle Pen kluba Srbije, dve godine uzastopce, 2015. i 2014. Udruženje književnih prevodilaca Srbije, čiji je predsednik Konstantinović, dobija najveće donacije od Ministarstva. To su milioni, za koju aktivnost, samo za dodelu prevodilačkih nagrada...
I da ponovo podsetim javnost na neistine Konstantinovića.
Prva neistina. Lažna je njegova tvrdnja da moja knjiga „Ledi Pedžet i njeni Srbi“ nije dobila podršku komisije za prevod na engleski jezik, jer „komisija ne podržava istoriografske knjige”, što nije tačno. U poslednje dve godine, Ministarstvo je podržalo više takvih knjiga...
Druga neistina. Konstantinović želi da nas ubedi da je normalno da se za prevod Gataličine knjige „Veliki rat“ na francuski, za knjigu od 495 stranica, isplati 17.600 evra!? Bilo bi dobro da nam obrazloži kojim su se to kriterijima rukovodili članovi Komisije, u situaciji kad na istom konkursu 2014. i 2015, isti članovi komisije, za prevode dela Filipa Davida, Milorada Pavića, Danila Kiša, Ive Andrića, dodeljuju dve do tri hiljade evra!?
Treća neistina. U slučaju prevoda Gataličine knjige na engleski jezik, „Istros buk” treba da dobije 8.000 evra...Komisija je prekršila pravila i proceduru konkursa... Konstantinović pokušava da zameni teze... Knjiga nije mogla ni da konkuriše na konkursu iz 2015. Sa zakašnjenjem od godinu dana, jer je prevedena, objavljena i predstavljena u Londonu 2014...Knjiga prethodno nije bila ni na jednom konkursu Ministarstva. Bilo bi zanimljivo, da neka revizorska komisija, Vlade Srbije, analizira konkurse, novac, ličnosti, organizovane grupe, klanove koji se tu pojavljuju... Bio bi to veoma interesantan i intrigantan materijal....
