Izvor: Politika, 22.Feb.2013, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbio sam Ćirićev dramski tekst
Predstava u čast Milanskog edikta koštala bi možda i duplo manje da je, na primer, dogovorena pre dve godine
Niš – Nema govora da je do razmimoilaženja između mene i člana Upravnog odbora Narodnog pozorišta Zorana Ćirića došlo zbog koncepcije u radu. Ovim rečima počeo je razgovor za „Politiku” v. d. upravnika Narodnog pozorišta u Nišu Ivan Vuković:
„Neslaganje, da ne kažem sukob datira od prvog sastanka Upravnog odbora kada je Zoran Ćirić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obraćajući se direktno meni, postavio dva pitanja: zašto njegov tekst sa naslovom ’Kvintni krug’ nije izabran za jednu od predstava niškog pozorišta, i drugo, kolika je novčana nadoknada za članstvo u Upravnom odboru!?! Objasnio sam da nema nadoknade za članove UO u ustanovama kulture, kao i da bi izbor njegovog teksta za predstavu u našem pozorištu bio klasičan sukob interesa. Nije možda mesto, ali i to moram da kažem: taj tekst ne samo da nije za Narodno pozorište u Nišu, već nije ni za amatere u Stalaću.
Ćirić tvrdi da nije jedini ko je bio protiv plana i programa rada?
Naš UO ima pet članova, pet ljudi, koji žele, ama baš svi, da budu direktori ustanove. A to, naravno, ne mogu da budu. Najžalosnije je što svi tvrde da nisu postavljeni politički i da nemaju veze sa politikom, što je smešno jer se tačno zna iz kojih partija i stranaka dolaze. To važi i za Zorana Ćirića. Bilo je sugestija i drugačijih predloga, ali posebnih neslaganja nije bilo ni sa kim, osim sa Ćirićem. A već sam rekao zbog čega. Posebno želim da kažem da je Zoran Ćirić izabran u naš UO na predlog Socijalističke partije Srbije. A taj isti Ćirić, to svi u Srbiji znaju, proslavio se pišući protiv SPS-a, i svojevremeno, zbog bliskosti sa pojedincima iz stranaka i partija koje su rušile SPS sa vlasti i kasnije, kada SPS-a nije bilo u vlasti, pisao je govore protiv socijalista, dobio zbog te iste bliskosti i „Ninovu” nagradu. A sada je, zamislite, član SPS-a. Znači on nije izabran u Upravni odbor kao književnik, već na predlog niških socijalista. To javnost Niša i Srbije mora da znaju.
Da li je sa Ćirićem bilo još neslaganja i sukoba?
Jeste, jer je Ćirić burno i neprimereno reagovao na moju odluku da se u ovoj godini u repertoar niškog pozorišta uvrsti delo Ive Brešana iz Zagreba, jednog od najuspešnijih i najpoznatijih živih dramskih pisaca sa teritorije bivše SFRJ. Zamereno mi je što planiram da radim hrvatskog pisca!? Neshvatljivo! Ali, odbranio sam se tako što sam rekao da ni iz niškog, niti iz bilo kog drugog pozorišta, i nigde naravno u svetu, do sada nisu eliminisani, a i neće biti eliminisani uspešni i poznati pisci zbog toga što su neke druge nacionalnosti.
Pominje se propust oko neraspisivanja konkursa za tekst drame i veliki troškovi?
Proslava Milanskog edikta je u Nišu, ne u Beogradu. Događaj je od posebne važnosti, i to i u Nišu moraju da shvate i cene. Svako ko razume o čemu se radi treba da pomogne, a ne da odmaže, a ne da se ruši i omalovažavaju svaka ideja i projekat. Odavno se znalo da će proslave biti ove godine, ali se u Nišu ništa nije radilo u pripremama za obeležavanje jubileja 1700 godina Milanskog edikta. Kada se videlo da se svuda došlo u „cajtnot” i da je vrag odneo šalu, jasno je bilo da se mora izdvojiti mnogo više novca nego što bi to u normalnim prilikama bilo potrebno. Tako je bilo i oko troškova pripreme predstave „Konstantin – znamenje anđela”, koje su, takođe počele „u minut do 12”. Mi nadoknađujemo sve što je propušteno. A što se konkursa tiče, oni se nigde ili retko raspisuju, tako da ovde, u stisci sa vremenom, nije bilo nikakvih mogućnosti za drugačije rešenje nego što je dogovor sa Dejanom Stojiljkovićem.
Da li je ipak to preskupa predstava?
Mogu samo da kažem da bi sigurno predstava u čast Milanskog edikta koštala možda i duplo manje da je, na primer, dogovorena pre dve godine.
Znači, opravdavate sva ulaganja za obeležavanje jubileja?
Kod mene u porodici, u klasičnoj srpskoj porodici, često se događalo da nedostaje novca da se plate osnovni troškovi, najviše za struju i slični. Ponekad smo dolazili u situaciju da strepimo da se zbog neplaćenih računa isključi struja. Ali, za jedno se uvek imalo – za porodičnu slavu, odvajalo se unapred, pripremalo i štedelo jer za slavu mora da se ima. Slava mora da se obeleži, za slavu ne sme ništa da fali, taman posla da bude bruke. Mislim da ne treba da objašnjavam da tako treba da bude i u čast ovog jedinstvenog jubileja hrišćanstva i Milanskog edikta.
------------------------------------------
Dejan Stojiljković: Moj honorar je 480.000 bruto
Povodom objavljivanja nezvanične specifikacije troškova oko pripreme predstave u Narodnom pozorištu u Nišu oglasio se i književnik Dejan Stojiljković, pisac dela „Konstantin – znamenje anđela”. Njegovo delo biće izvedeno 27. februara u niškom pozorištu povodom obeležavanja jubileja – 17 vekova od donošenja Milanskog edikta:
– Očigledno je da su, uz hajku na pozorište, započeli i napadi na mene. Izmišljotinama, naravno, jer se objavljuje da sam navodno dobio honorar od 15.000 evra za tekst drame. To je i neistina i velika glupost, koja mi šteti i stvara neprijatelje. Ne želim da me zbog zlonamernih i lažnih informacija koje se objavljuju sugrađani, moje Nišlije sreću i gledaju popreko zato što sam navodno od njih uzeo toliki novac. Istina je sasvim drugačija – moj honorar je bruto 480.000 dinara – rekao je za naš list Stojiljković.
Toma Todorović
objavljeno: 23.02.2013.
