Izvor: Politika, 31.Mar.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oda festivalskom jubileju
Tužno, ali istinito, rođendan Kratkog metra proslavlja se u godini zvanoj „0,62 posto za kulturu, nula dinara za film”, a da se kojim slučajem šezdesetogodišnjica obeležava u nekoj od evropskih ili čak u nekoj od susednih zemalja, udarilo bi se na sva zvona
Šest decenija postojanja. Šest decenija aktivnog, provokativnog, često turbulentnog, katkad gotovo i anarhističkog, ali uvek značajnog i važnog učešća u stvaranju i „pisanju” istorije jugoslovenskog i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpskog filma. Šest decenija otkako filmskim stvaraocima s ovih prostora služi kao odskočna daska, kao mesto za proveru dostignuća ili posrnuća, kao test za proveru autorske hrabrosti, doslednosti, angažmana i kao zajednička kuća raznorodnoj filmskoj čeljadi, koja se najčešće unisono slagala jedino u tome da se ni oko čega ne može složiti. Popularni Kratki metar, jedna od najstarijih evropskih filmskih manifestacija, dugo Festival jugoslovenskog, a sada Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma s internacionalnim karakterom, slavi od sutra do 6. aprila svoj 60. rođendan!
Tužno, ali istinito, ovaj rođendan proslavlja se u godini zvanoj „0,62 posto za kulturu, nula dinara za film” Da se kojim slučajem ovako značajan jubilej obeležava u nekoj od evropskih ili čak u nekoj od susednih zemalja, udarilo bi se na sva zvona! Evo, živi bili pa videli kako će u julu Pulski festival obeležiti svoju obljetnicu. Zašto pominjem Pulu? Pre svega zbog istorijske činjenice što je i Kratki metar (veoma dugo od milja zvan i Martovski festival) rođen u Puli (1953) i što se tek posle svog šestog izdanja (1960) preselio u Beograd, u kojem su se iskristalisalinjegov i hvaljeni i kuđeni i format i koncept.
Pula će od svog jubileja, uprkos hrvatskoj ekonomskoj krizi, napraviti pompu. Mi za svojfestivalski jubilej nećemo. Srećom, te je Direkcija Festa (pod čiju nadležnost poslednjih nekoliko godina spada i Kratki metar) bar izdala opsežnu i veoma korisnu publikaciju-monografiju (priredila i uredila Dunja Jelenković) u kojoj je, najdetaljnije moguće, hronološki sabrana istorija festivala, dat jasan pregled svih dobitnika nagrada za životno delo i pridodate kratke priče o Kratkom metru. Korisno štivo, koristan prilog istoriji filma na našim prostorima, korisno podsećanje na filmske bitke Dušana Vukotića, Jože Pogačnika, Živka Ristića, Krsta Škanate, Vicka Raspora, Ratka Žurovića, Jovićevića, Ilića, Gilića, Bikića, Stamenkovića, Petrića, Makavejeva, Bapca, Bastaća, Munitića, Šajtinca, Majdaka, Puriše Đorđevića... i naravno, na one koje je vodio i još vodi Želimir Žilnik, taj večiti razbarušeni i nestašni dečko jugoslovenskog i srpskog filma, buntovnik i provokator, začetnik žanra doku-drame okrenute društvenoj, političkoj i ekonomskoj kritici svakodnevice.
Upravo njemu, Želimiru Žilniku, sutra uveče u Domu omladine,na otvaranju 60. Kratkog metra,na kojem je svojevremeno filmski i ponikao, biće uručena Nagrada za životno delo i u čast laureata biće prikazani njegovi filmovi „Pioniri maleni...” (1968) i „Pirika na filmu”(2013), njegovo najnovije delo nastalo,kao i mnoga prethodna,u sopstvenoj, istrajnoj produkciji. Posle nastupa hora „Beogradski glas” i predstavljanja međunarodnog žirija u sastavu:Lordan Zafranović, Mirjana Karanović, Marija Milanović, Afarin Egbal i Vera Šmit, biće prikazan i kultni „Malj” Aleksandra Ilića (priča o sudbini crnog pileta), koji je sa svojih 70 pobedničkih nagrada najviše nagrađivan u istoriji našeg kratkog filma.
Kao uvertira, juče i danas se u Domu omladine (festival je 2005. napustio dvorane Doma sindikata) održava program „U susret jubileju”, sa delima istaknutog autora Milenka Štrpca i izborom iz bogatog arhiva nekadašnjeg „Dunav filma” (i o Štrpcu je napisana festivalska knjiga), a od sutra do 6. aprila, publika će,po izboru umetničkog direktora Janka Baljka, u takmičarskom programu videti 48 inostranih i 35 (od 105 prijavljenih) domaćih dokumentarnih, kratkih igranih, animiranih i eksperimentalnih filmova. Ova blaga neravnoteža u korist inostranih filmova ne čudi, jer je Kratki metar još od 2004. godine, od svog 50. izdanja postao međunarodni. Istorija fokusa na domaći film, istorija kontroverznog, bučnog i uvek uzbudljivog „Salona odbijenih”,još tada je ugašena.
Filmovi na Kratkom metru, osim u dvoranama Doma omladine Beograda i Dvorani kulturnog centra, biće prikazivani i u novobeogradskoj „Fontani”, bioskopu namenjenom reprizi takmičarskog i pratećih programa, od kojih pažnju bude „Kontrasti Rusije: Patriote i bludnici”,s filmovima fokusiranim na antipode savremene Rusije (od političkog fanatizma do raskalašnog noćnog života),i „Gnevni Ukrajinci”,s filmovima udružene ukrajinske filmske grupe kojuje stvorio niskobudžetni filmski almanah nazvan „Šupci. Arabeske” (šupci – kao simbol današnjeg načina i stila života).
Kratki filmovi iz regiona biće predstavljeni u programu „Komšiluk”, koji ove godine ima poseban fokus na novi crnogorski film. Biće prikazano sedam crnogorskih kratkometražnih filmova novije produkcije, s potpisima mladih crnogorskih reditelja – diplomaca Fakulteta dramskih umetnosti na Cetinju. Prateći program „Vrelo” baviće se temom art-terapije,sagledane kroz prizmu pet dokumentarnih i kratkih igranih filmova iz Srbije, Evrope i Južne Amerike...
Drugim rečima, i na 60. Kratkom metru ima šta da se vidi. Uzbuđenje, doduše, odavno nije kao što je bilo pre, u onim „zlatnim godinama” festivala,kada je temperatura bila povišena, a autore i publiku tresla groznica. Naš Kratki metar se,pod Baljkovom komandom, „ohladio”. Modernizovao se, ali i „globalizovao”. Unifomisao se. Postao nekako isti kao bilo koji drugi na svetu. Iovogodišnji festivalski slogan „Resetovanje” nekako je bez strasti, baš „globiš”. Ali, ne dajte da vas to omete u ličnom pohodu na otkrivanje čarolija forme kratkog metra. Cena ulaznica je svega 150 dinara.
Dubravka Lakić
objavljeno: 01.04.2013.
