Izvor: Blic, 28.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oda detinjstvu
Oda detinjstvu
Film Lika Besona 'Artur i Minimoji', čija je premijera zakazana za večeras u 20 sati u Domu sindikata, proglašen je za najznačajniji evropski animirani film do sada snimljen. Njegov budžet iznosio je 85 miliona dolara, a svetska kampanja za njega košta čak 125 miliona dolara. Originalnu verziju sinhronizovali su Madona, Snup Dog, Dejvid Bouvi, Robert de Niro... Za srpsku verziju glasove su pozajmili Paulina Manov, Maša Dakić, Sofija Juričan, Branimir Brstina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vlastimir - Đuza Stojiljković, Boda Ninković, Dragomir Ljubičić, Srđan Karanović, Feđa Stojanović...
Scenario za film zasnovan je na prvoj i drugoj Besonovoj knjizi, 'Artur i Minimoji' i 'Artur i zabranjeni grad'. (Ukupno ih ima četiri, uz 'Maltazarovu osvetu' i 'Artur i rat dva sveta'). Knjiga 'Artur i Minimoji' prevedena je na 32 jezika, a samo u Francuskoj je prodata u više od milion primeraka. Kod nas je knjige 'Artur i Minimoji' i 'Artur i zabranjeni grad' objavila izdavačka kuća 'Laguna'.
Film 'Artur i Minimoji', čija je produkcija trajala sedam godina, jeste oda detinjstvu, a njegov glavni junak je desetogodišnji dečak Artur (igra ga Fredi Hajmor). Kao i svako dete njegovih godina i Artur je fasciniran bajkama koje mu baka (Mia Ferou) priča svake večeri pred spavanje. Njegov deda Arčibald (Ronald Kraford), mudar i inventivan čovek, čija je radna soba Arturovo omiljeno mesto za igranje, misteriozno je nestao pre četiri godine. Stara knjiga, prepuna nacrta i izuma njegovog deke, Arturu otkriva i neverovatan svet afričkih plemena. Ali, pored njih Artur u knjizi saznaje o carstvu nastanjenom malim stvorenjima, nevidljivim ljudskom oku - carstvu Minimoja! Tu Artur upoznaje i mudrog kralja koji vlada Kraljevstvom sedam zemalja, prelepu princezu Seleniju i njenog brata Betameša. Pažljivije listajući knjigu, Artur shvata da je njegov deda ostavio samo njemu prepoznatljive tragove kako pronaći blago sakriveno u bašti njihove kuće, u samom carstvu Minimoja! Jer, bakina kuća je u opasnosti zbog neplaćenih računa i on nekako mora da dođe do tajanstvenih rubina da bi otplatio dugove...
Desetogodišnji Artur hrabro odlučuje da krene stopama svoga deke i uđe u svet Minimoja, domogne se blaga i sačuva bakinu kuću. Takva avantura je moguća samo ako se i on smanji i postane Minimoj!
Za scene eksterijera izabrana je Normandija (koja predstavlja gradić Smoltaun ranih šezdesetih godina). Da bi dočarali ambijent kao sa razglednica, kostimograf Olivije Berio je inspiraciju crpeo iz mnoštva fotografija i ilustacija tog perioda. Jedan od težih zadataka glavnog scenografa (Iga Tisandjea) bilo je preuređenje prirode tako da sve izgleda isto tokom svih sedmica snimanja. Zato je pored prirodnog cveća i drveća koje se presađivalo svake dve nedelje posađeno i veštačko. Pleme Bogo-Matasalaji koji se pojavljuje u filmu takođe nisu autentični Masaji ratnici, već glumci birani na osnovu svoje visine (najniži ima 1,95 m, a najviši 2,10 m).
Najzad, koja reč i o samo reditelju - Liku Besonu. Sa 19 godina, Beson odlazi u Holivud, gde provodi tri godine učeći o filmu. To iskustvo je ostavilo tako snažan utisak na njega da i danas mnogi kritičari govore da Beson snima prave američke filmove, samo je produkcija francuska. Prvi uspeh beleži sa 'Poslednjom bitkom' na Festivalu SF filma u Avorijazu. Godine 1985. snima 'Metro' (o životu pankera i beskućnika) koji postaje kultni film. Posle 'Velikog plavetnila' (o životu ronioca Žaka Majola), 'Nikite' i 'Profesionalca', s 'Petim elementom' (1997. godine) Beson se vraća SF žanru, sa Milom Jovović kao zvezdom filma. Dve godine kasnije, snima istorijski spektakl 'Jovanka Orleanka', takođe sa Milom Jovović u glavnoj ulozi. Godine 2005. režira crno-beli film 'Anđeo' (o malom, ružnom beskućniku - igra ga Džamel Debuz - koga sa pariskog asfalta spasava prelepa otmena gospođa - Rie Rasmusen).
Zakoračite večeras u Arturov svet Minimoja jer, kako poručuje Lik Beson: 'Sve što znamo naučili smo iz iskustva koje stičemo kao dete. Zbog toga smatram da je ispravno poštovati u čuvati dete koje živi u nama'.
M. Marjanović
