Izvor: Blic, 19.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od službenice do klasike
Od službenice do klasike
Lusi Rasel je neobična glumica. Završila je studije francuskog jezika i poslovnu školu, da bi, po njenim rečima, prilično kasno ušla u svet glume nakon završene pozorišne akademije. Zajedno sa kolegama sa klase učestvovala je u nastanku debitantskog filma Kristofera Nolana 'Praćenje', ali je pravu afirmaciju stekla ulogom u filmu klasika evropskog filma Erika Romera 'Engleskinja i vojvoda', koji će uskoro biti prikazan i u redovnom repertoaru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jugoslovenskih bioskopa.
Vi ste na neki način kultna glumica, iako ste glumili u svega nekoliko filmova.- Tek sam na početku karijere. Kult se odnosi na nekoga ko ima znatno veći opus. Mada, razumem tu potrebu ljudi koji vole filmove da stalno pronalaze nove i ekskluzivne likove. Film 'Praćenje' nije videlo mnogo ljudi, ali je on stekao kultnu reputaciju, a u filmu 'Engleskinja i vojvoda' glumim na stranom jeziku, pa je i to verovatno doprinelo da delujem drugačije od ostalih glumica. Da li će vas u budućnosti takav tip uloga ograničavati?
- Zadovoljna sam onim što sam igrala do sada i volela bih dalje da nastavim u tom pravcu, ali ako se dogodi da dobijem ulogu iz nekog drugog žanra, neću imati ništa protiv. Imam sklonosti prema naučnoj fantastici i rado bih glumila u nekom takvom filmu. Da li je film 'Praćenje' mešavina studentske vežbe i žanrovskog nasleđa 'film noara'?
- Tačno je da ta mešavina postoji, ali bi trebalo naglasiti da smo mi raspolagali veoma skromnim sredstvima. U glumi smo koristili tehniku koju smo već isprobali u radu u pozorištu, tako da se ona spojila sa specifičnom aurom koja se vezuje za 'film noar'. Ali, sve je to pre svega zasluga režisera.Šta ste znali o Romeru pre nego što ste se prijavili za audiciju za film 'Engleskinja i vojvoda'?
- Ništa, ali sam se informisala i saznala da je reč o velikom reditelju. Više sam bila obrazovana u pozorištu nego na filmu. Kad sam svom šefu u banci u kojoj sam radila rekla da sam ušla u najuži izbor za ulogu u Romerovom filmu, on nije mogao da veruje. Bio je oduševljen i govorio mi je da sam dodirnula istoriju. Romer bira manje poznate glumce...
- On veruje da glumac mora da bude potpuno otvoren za nova iskustva i pretpostavljam da zbog tog bira one koje nisu kontaminirani dosadašnjim ulogama i prepoznatljivim likom u javnosti. S druge strane, sve vreme mi je govorio da moram što sporije da pričam, jer na taj način glumac dobija mekoću. Film 'Engleskinja i vojvoda' rađen je u digitalnoj tehnici. Da li je to bila olakšavajuća ili otežavajuća okolnost?
- Pripreme i samo snimanje trajalo je jako dugo. On ništa ne radi slučajno i ništa ne prepušta okolnostima. Trebalo je puno strpljenja da bi se namestio uspešan kadar, da bi se moj lik uklopio u digitalizovanu pozadinu. Odeća, na primer, nije mašinski rađena, jer bi, kako kaže Romer, bila kruta. Čak su i cipele ručno pravljene da bi mogla što lakše da se krećem. Da li Romer u filmu 'Engleskinja i vojvoda' staje na stranu aristokrata?
- Većina stvari je posmatrana iz vizure Grejs Eliot koja je živela na kraju XVIII veka... Teško je na osnovu ovog filma doći do tog zaključka. On je do sada radio samo jedan kostimirani film ('Markiza od O') i čini mi se da njega više zanimaju emotivne relacije između likova nego političke poruke. S. Radojević
