Izvor: Politika, 20.Jul.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od republičkog ključa do Evrope
Učesnici i svedoci burne istorije festivala su i Neda Arnerić i profesor Dejan Kosanović koji je bio njegov direktor u čak pet mandata. Matanićevi „Majstori” za vatromet-početak Nacionalnog programa
Pula, 20, jula- Iz automobila, pred hotel „Histria”, jedna za drugom izlaze tri gracije: Milena Dravić, Mira Banjac i Dušica Žegarac. Nasmejani Ljubiša Samardžić se već smestio, baš kao i profesor Dejan Kosanović i Lordan Zafranović, dok je Neda Arnerić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao predsednica žirija međunarodnog programa Europolis, na Verudeli već starosedelac.
Okuplja se staro društvo, sreću se nekadašnji zemljaci i saradnici, sve sami vlasnici zlatnih, srebrnih i bronzanih „Arena”, da zajedno proslave 60. rođendan Festivala igranog filma u Puli, uz vatromet iznad Vespazijanove Arene i uz prisustvo predsednika Republike Hrvatske Iva Josipovića...
Okolnosti su htele da jubilej festivala bude proslavljenu prvoj sezoni otkakoje Republika Hrvatska primljena u ravnopravno članstvo Evropske unije. Kako se taj čin dogodio pre svega dvadesetak dana, teško je odmah reći da li je legendarnom festivalu bolje u Evropi, nego što mu je bilo u Jugoslaviji ili nezavisnoj Hrvatskoj. Ono što, za početak, jeste dobro jestečinjenica da je EU proglašena za zvaničnog prijatelja 60. Pule, a to podrazumeva i podršku Medija programa Evropske unije. Za uzvrat, umetnički direktor festivala Zlatko Vidačković, Međunarodni program Europolis je i „krojio” prema meri EU, prikazavši u prvoj nedelji festivala (od 13. jula) 12 dugometražnih i 18 kratkih filmova iz zemalja unije. Žiri kojim je predsedavala naša glumica Neda Arnerić, a u članstvu bili i reditelji Igor Šterk (Slovenija) i Pjer Žalica (BiH), pred sobom je imao i prave evropske izazove, poput kanskog pobednika „Život Adel” Abdelatif Kešiša, „ Stražar” Mikelea Plaćida, „U kući” i „Mlada i lepa” (čak dva filma) Fransoa Ozona, „Ja i ti” Bernarda Bertolučija, ali i erotsku dramu „Pelikanova družina” Pitera Grineveja.
Neda Arnerić presekla rođendansku tortu
Žiri Europolisa je završio svoj posao, ali će njihove odluke o nagradama ostati tajna do samog završetka festivala, kada budu poznati i laureati Nacionalnog programa koji počinje večeras. Neda Arnerić, koja u Puli zajedno sa festivalom proslavlja i svoj rođendan, kao predsednica žirija kaže: „Bilo nam je lako, jer smo nas troje sa eksjugoslovenskih prostora, a filmovi su evropski, tako da nije bilo ni trunke pristrasnosti koja se uvek provuče i podvuče kada su u pitanju ljudi koji su vam bliski i koje poznajete. Ovde toga nije bilo, jer su autori filmova ljudi koje ne poznajemo i čiji se životni putevi verovatno nikada neće ukrstiti sa našima”.
Kao vlasnica „Zlatne Arene” za ulogu u filmu „Aloa- praznik kurvi” Lordana Zafranovića (1988) i „Srebrne Arene” za ulogu u „Ispravi se, Delfina” Aleksandra Đurčinova (1977), Neda Arnerić je zauvek upisana u burnu istoriju Pulskog festivala. U njenim (i ne samo njenim) sećanjima, zabeležene su i priče o tome kako su pulske „Arene” često bile irelevantne i kako su se „dodeljivale po republičkom ključu, pazeći da se dele ravnomerno, da se održi balans”. Bilo je lepo, seća se Neda, primiti nagradu pred impozantnim auditorijumom u Areni, ali ona nikada nije garantovala da će se po njenom prijemu raditi više i bolje.
I beogradski profesor Dejan Kosanović ima svoje večno mesto u istoriji festivala. Ovaj istoričar filma, autor i reditelj dokumentarnih filmova, publicista i višedecenijski profesor na beogradskom FDU, podsećanja radi, bio je direktor Pula festivala čak u pet mandata - od 1963. do 1968. godine (dr Petar Volk je imao četiri, a Miodrag Miša Novaković tri mandata). Najduži direktorski staž imao je ipak Martin Bizjak (10 godina), koji je Pulski festival organizacijski vratio iz Beograda u Pulu, kaže Kosanović.
- Prvi filmovi su se u antičkoj Vespazijanovoj palati u Puli prikazali još 1953. godine. Bila je to revija inostranih filmova koje su uzeli jugoslovenski distributeri, a tadašnji direktor Kinematografskog poduzeća u Puli, Slovenac Marjan Rotar, došao je na ideju da se već naredne godine održi i Revija domaćeg filma, s obzirom na to da je obim proizvodnje u Jugoslaviji porastao na više od 10 igranih filmova godišnje i više od 100 dokumentarnih i kratkometražnih filmova. Tako je i bilo i tako je počelo. Već od 1955. prihvaćen je zvaničan naziv Festival jugoslovenskog filma, doneti su Statut i Pravilnik, uvedena nagrada „Arena” i zadržana nagrada publike. Potpuna konsolidacija festivala dogodila se 1956. godine kada je i maršal Tito prihvatio da bude pokrovitelj, kaže profesor Kosanović. On ne spori da se na Pulskom festivalu, u čitavom jednom periodu poštovalo pravilo „republičkog ključa”, ali da nijedan dobar film nije prošao nezapažen i nenagrađen na ovaj ili onaj način...
Istorija Pulskog festivala beleži i njegovu poslednju godinu kao festivala jugoslovenskog filma – 1990. kada je pobedio „Gluvi barut” Bate Čengića, film koji je zloslutno najavljivao predstojeću tragediju u krvavi raspad zemlje, ali i prvu godinu kao festivala hrvatskog filma – 1995. godine. Od tada mnoge su se stvari promenile, i u životu i na filmu. Od 2005. Pula osim nacionalne selekcije ima i međunarodnu, ali i filmove iz zemalja bivše Jugoslavije. Ima ove godine i rekordan broj hrvatskih dugometražnih igranih filmova – čak 14, ali i 10 manjinskih koprodukcija.
Ove brojke nisu slučajnost. One su rezultat povećane produkcije po javnim konkursima Hrvatskog audio-vizuelnog centra (pandan našem FCS, prim, aut.) i jačanja nezavisne i televizijske produkcije igranog filma”. Sistem na kojem se u hrvatskoj kinematografiji dugo i uporno radilo, sada funkcioniše za primer. Republika Hrvatska neguje, razvija i finansijski podržava svoju kinematografiju. Rezultat je očigledan. Hrvatsku kao uzor navodi i slovenački reditelj Igor Šterk, koji kaže da je „sistem u Hrvatskoj pravi primer kako treba organizovati kinematografiju u Sloveniji, koja je samo do pre desetak godina bila uzor zemljama bivše Jugoslavije, ali smo izgubili korak sa vremenom”.
Od 14 novih hrvatskih filmova, na svečanom otvaranju Nacionalnog programa, prikazan je novi film Dalibora Matanića, komedija „ Majstori” o kojoj će biti više reči u sutrašnjoj pulskoj razglednici.
Dubravka Lakić
objavljeno: 21.07.2013
