Izvor: Blic, 20.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od početnika do Bernija
Od početnika do Bernija
Školska 2003/04. godina na Fakultetu likovnih umetnosti rezultirala je znatnim brojem kvalitetnih studentskih radova. Na izložbi u Akademijinoj galeriji našla su se ostvarenja nagrađenih studenata, koja svedoče o tome da su komisije uglavnom dobro obavile inače škakljiv posao. Velika nagrada 'Rista i Beta Vukanović' pripala je slikarki Jeleni Zagorčić, koja postiže originalan izraz, što važi i za Sofiju Popović, upravo laureata Nagrade za osobenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kreativnu inovaciju iz fonda 'Miloš Bajić'. U oblasti skulpture, iskorak čine Dragan Rajšić i Boris Šribar. U slikarstvu, obećavaju i dobro primećene pojave: Sanje Spasić, Milice Salaški, Sanje Crnjanski i Gordane Žikić. Nagrađena za vajarstvo Slavica Lazić, ipak, svojim radom dosta podseća na nešto stariju Mariju Pavlović, koja je takođe završila kod prof. Mrđana Bajića. U postavci je dominantan i monumentalni portret, rad Jovanke Stanojević, zastupljene i i na izložbi u Galeriji KCB-a.
Reč je o postavci 'Studije iz marljivosti' (priredile G. Dobrić i O. Erić), koja tretira 'ženu u umetnosti i prostoru ženskosti', odnosno kreativne odgovore umetnica na izazove tela, pogleda, identiteta... Selektorke su odabrale i umetnički upečatljiva postignuća, već pomenutih Stanojevićeve i Pavlovićeve, kao i J. Jureše, T. Pakić, M. Živanović, V. I. Darijević i M. Stanojlović.
Nastavak ozbiljne saradnje koju naša sredina neguje sa kanadskim umetnicima, predstavlja njihova grupna izložba u Galeriji ULUS-a, na temu 'Stablo - totem'. Reč je o postavci vitalističkog duha i simboličnih poruka, ne samo u ekološkom smislu, i naravno - estetskom, već i sociološkom, kulturološkom...
A, kako se od jednog polazišta, duhovitošću i imaginacijom, ozbiljnim radom ali i uz, nama nezamislivi, budžet za produkciju video-rada, stiže do univerzalnog sadržaja i 'zvezda', očigledno je u ostvarenjima 'Cremaster I-V' čuvenog Metjua Bernija (SAD). U prepunoj sali Doma omladine, iz večeri u veče, sevaju blicevi domaćih umetnika koji iz ovog dela Belefovog programa imaju šta da nauče.
Isceljenje
(Krista Volf, Od krvi i mesa, Stubovi kulture, 2004)
Junakinja romana je na samrti. U napetom duelu tela i duše, ona je čas tupa kao stvar ('šta će telo učiniti sa mnom'), a čas ozarena filozofskim spoznajama o odnosu života i smrti. Njeno Ja izranja iz mora nesvesnog kroz deliće nasumičnih i nesređenih sećanja koja joj nameću novo, poražavajuće vrednovanje dotadašnjeg života: sada njena disidentska mladost u podeljenom Berlinu deluje daleko i uzaludno, a odabrani suprug, kao nepotreban teret; neprežaljenu ljubav, Urbana, odbacila je zbog mladićevog kukavičkog pristajanja na ideološku demagogiju, a kao njegov antipod veliča tetku Lizbet koja je imala hrabrosti da u Hitlerovoj Nemačkoj voli jednog Jevrejina. Iako je nemoćna i pomalo hipohondrična (veruje da se od nje krije da boluje od raka), a pred hirurzima degradirana u 'žabu za seciranje', ona ima snage da samoironijom i crnim humorom povremeno odagna strah. Kada se vratila sa praga Hada, junakinji se čini da bi želela smrt, koju zamišlja kao odmor od životnih borbi i patnji, ali i shvata da samoubistvo ne bira očajnik (ona), već kukavica (Urban). Tako je, paradoksalno, njena bolest (tela) omogućila ozdravljenje (volje).
Način pripovedanja čini ovaj roman posebnim: kada tehnika toka svesti postane 'nemoguća' (jer je junakinja onesvešćena), njenu misao nastavlja sveznajući narator implicirajući da život postoji i tamo gde junakinja misli da ga nema. Krista Volf ponovo daje antičkoj mitologiji ulogu filozofske okosnice dela i dočarava jedan, u suštini antički doživljaj smrti kao mraka, a života kao carstva svetlosti.
