Izvor: BKTV News, 21.Jan.2018, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od neustrašivog hajduka do plemenitog etičara
Prvi put objavljena celokupna dela Marka Miljanova Popovića u sedam knjiga.Pokazivao je kako čovek našeg podneblja u svakom času može biti na velikom moralnom ispitu
U ovim našim modernim vremenima, kada su sve moralne kategorije postale krajnje “rastegljive”, čast i poštenje sve više postaju zastareli pojmovi i reči, a čojstvo potpuno gurnuto u zaborav, pojava Celokupnih dela Marka Miljanova Popovića (1833-1901) ima poseban značaj, težinu i poruku. Izdanje sadrži >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << sedam tomova, od kojih su četiri autorska dela ovog neobičnog čoveka koji je prešao životni put od hajduka i vojvode do pisca i etičara, opismenivši se tek u svojoj 50. godini.
Izdavač je Fond za razvoj Kuča “Marko Miljanov”, a priređivači su, uz glavnog i odgovornog urednika dr Radomira Ivanovića, dr Jelena Bašanović Čečović, dr Rajka Glušica, dr Branka G. Dragosavac, dr Živko Đurković, dr Milorad Jevrić i dr Radomir Prelević.
"Značaj ovog izdavačkog poduhvata je u tome što je prvi put na jednom mestu objavljeno sve što je danas sačuvano od Miljanova", kaže, za “Novosti”, Ivanović.
"Među ovim koricama je i “Poslanica serdaru Jolu Piletiću”, poema od 1.099 deseteračkih stihova, koju je prvi put 1883. objavio Tomo Oraovac, da bi je skoro pola veka kasnije prisvojio kao svoju. Na prvom Književnom sudu održanom u Podgorici 1996. nepobitno je dokazano da je to delo Marka Miljanova. Ova i druge četiri poslanice, prvi put su date kao jedinstveni korpus, a na nov način predstavljen je i doprinos Miljanova čuvenoj Bogišićevoj “Anketi o pravnim običajima u Crnoj Gori, Hercegovini i Albaniji” iz 1894. godine.
Najcenjenije i najpopularnije delo Marka Miljanova su svakako “Primeri čojstva i junaštva”, zbirka kratkih priča i anegdota koje je za štampu priredio Simo Matavulj 1901. Prema jednodušnoj oceni književnih istoričara i teoretičara, to je kanonski tekst čiji je uticaj na formiranje crnogorskih kulturnih obrazaca i stereotipa izuzetno veliki. “Gorski vijenac” i “Primeri” su dva dela koja su uspostavila kult slobode, ličnog žrtvovanja, pa i života, za opšte dobro i očuvanje časti, vere i nacije; sažeto rečeno: “Bolje poginut glavom no obrazom”. Na samom vrhu etičkog sistema kod Miljanova stoje čojstvo i junaštvo, a u hijerarhiji između te dve kategorije, on daje prednost čojstvu, koje je lapidarno definisao kao “čuvati drugog od sebe”, dok je junaštvo “čuvati sebe od drugog”, i taj odnos iskazao slikovitom maksimom “junak čovjeku konja vodi”.
U ovom izdanju su i knjige “Pleme Kuči u narodnoj priči i pesmi”, “Život i običaji Arnabasa”, kao i proza, eseji, lirski zapisi, pisma. I ova dela su u duhu predgovora “Primerima” u kome Miljanov ukazuje na značaj dobročinstva tog, kako kaže, blaga božjeg, i ističe: “Koji i malo dobro čini, on će i veliko kad mogne”.
Rođen u crnogorskom plemenu Kuči, Miljanov se sa 15 godina odmetnuo u hajduke, u četu harambaše Joša Rašića, koja se vrlo brzo pročula po junaštvu i podvizima u borbi sa turskim zulumćarima. Zbog toga ga je knjaz Danilo u leto 1856. primio u perjaničku službu, što je radio i kod knjaza Nikole, koji ga je imenovao za vojvodu. Izuzetne uspehe imao je u bitkama protiv Osmanlija 1862, kada je ranjen, a puščano zrno ostalo u telu, zbog čega je osećao posledice do kraja života. Mirne dane, u pratnji knjaza, provodio je putujući u Italiju i Austriju, a u novom ratu od 1875 do 1879. bio je strateg mnogobrojnih pobeda. Zahvaljujući njegovoj spretnosti i taktici, u jednoj od najvećih bitaka, na Fundini, sa oko 5.000 vojnika, do nogu je potukao osmanlijsku vojsku četiri puta brojniju i znatno bolje naoružanu.
U državnoj službi bio je sve do 1882, kada se povukao, a zatim ga je knjaz Nikola razvojvodio, posle čega je živeo kao običan pčelar i vinogradar. Knjaz mu je, podseća Ivanović, zabranio čak i da nosi kapu, bez koje se u ono vreme nije izlazilo iz kuće, niko nije smeo da ga poseti, a oduzeto mu je i pravo da nosi legalno prezime Popović. Sve to podnosio je mirno i stoički, ne želevši, kao neki drugi knjaževi oponenti, da ode u emigraciju. Ispostavilo se da mu je knjaz učinio uslugu, jer je, boraveći u svojoj kući, naučio da čita i piše i okrenuo se književnosti.
"Za današnju generaciju, kroz sva svoja dela, ostavio je primere čojstva i junaštva i to bez obzira na veru, naciju ili profesiju. Za njega su etičke kategorije bile iznad nacionalnih, pa je u njegovim delima čitav katalog vrlina", ističe Ivanović. - Poučen lirskim iskustvom, Miljanov se nije bavio romantičkim sanjarijama, nego je veoma realistički pokazivao kako čovek našeg podneblja u svakom času može biti na velikom moralnom ispitu, i kako se mora ispunjavati ona antička mudrost: činiti i biti. U takvom jedinstvu života i književne mudrosti sastoji se najveća naučna, umetnička i egzistencijalna vrednost celokupnog dela Marka Miljanova Kasomovića Popovića i Drekalovića, kako je njegovo puno ime, što je takođe malo poznato.
.jpg)
