Izvor: Blic, 18.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od kanala do kanala…
Od kanala do kanala…
Pre izlaska iz kuće, uvek uključim TV da vidim vremensku prognozu. Nije da nemam prozor, ali staromodno je da zvirkam i nagadjam temperaturu. Ovako, na svakom kanalu piše i nemam šta da razmišljam, sem - šta i koliko garderobe da nabacim na sebe. Ipak, često se dešava da izadjem, a da ono što sam obukla, nije primereno. Ne zbog mode, već zbog vrućine ili zime, u zavisnosti šta na sebi imam. Krenem da razmišljam, u čemu je problem. U početku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam mislila da je greška u meni, da sam površna pa sam previdela broj, da sam možda i kratkovida, a da to neću da priznam…Tek, u TV kanale, nisam sumnjala.
Jednog dana sretnem prijateljicu na obali Majne. Lagano odevena, sa osmehom od uveta do uveta, juri ka meni. A ja, natovarena jaknom i džemperima koje sam okačila o ranac (skidajući usput jedno po jedno), isplazila jezik do zemlje. Krene ona da se krsti i levom i desnom na ono što vidi, tojest, mene. Prekrstim se i ja, pošto vidim da je žena potpuno u pravu. Razmenimo nekoliko rečenica i već u prvoj, zaključim da je ona prognozu gledala na prvom, a ja na desetom kanalu. RAZLIKA, ŠEST STEPENI. Kod mene trinaest, kod nje devetnaest. Dodjem kući, uključim TV i krenem da vrtim daljinski. Tu skapiram, kako svaki kanal ima svoju prognozu. Sad mi nije dosadno da gledam TV i kad nema ničeg zanimljivog na programu. Menjam kanale i pogadjam ko je najbliži istini – KAD JE VREME U PITANJU.
