Izvor: Politika, 21.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od horne do pevanja
Došao sam ovde, pošto po prirodi volim da istražujem, kaže mladi pevač
Mladi kanadski bas-bariton Olivje Laker (31) predstaviće se beogradskoj publici sutra uveče, od 20 časova, u Centru lepih umetnosti "Gvarnerijus" u Beogradu. Sa Lakerom nastupa i pijanista Vladimir Gligorić, a na programu su kompozicije Ibera, Sen-Sansa, Vilijamsa, Ravela, Forea, kao i svetska premijera dela "Knjiga" Katarine Miljković, koje je napisano povodom ovog koncerta i posvećeno mladom Kanađaninu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U izvođenju Miljkovićkinog dela učestvovaće i studenti Fakulteta muzičke umetnosti: Dušan Zdravković (kontrabas) i violončelisti: Ana Arsić, Marija Nenadović, Jelena Mihailović, Milica Ranđelović, Filip Jejinić i Ana Ristić.
U jučerašnjem razgovoru za naš list Olivje Laker se prisetio svojih muzičkih početaka – oca koji mu je pružio solidnu muzičku osnovu i sa kojim je često preslušavao ploče; a govorio je i o horni, prvom instrumentu u koji se zaljubio, a kasnije ga i svirao, doduše, samo u vojnom orkestru. Ponesen muzikom, upisuje muzički konzervatorijum, gde su profesori bili zadivljeni njegovim glasom, ali ih on tada nije slušao. Naprotiv, njegov izbor uopšte se nije ticao umetnosti.
"Upisao sam elektrotehnički fakultet, ali matematika mi nije išla najbolje i odlučio sam se za drugu profesiju. Iako je sviranje horne bilo zabavno, zbog povrede zuba, prevagnulo je pevanje."
Prema Lakerovim rečima, nije posedovao veliki talenat, ali bilo je tu dovoljno sreće i darovitosti, te je tako rano počeo da nastupa, i izvodi i manje i veće pevačke deonice još kao student.
Gost Beograda priča da život pevača još od studentskih dana ima svoje određene amplitude – sreća je promenjiva i nikada nema dovoljno sigurnosti. Objašnjava da je, na primer, 2005. bila veoma loša za njegov rad, dok je 2006. potpuna suprotnost – godina najbolja u dosadašnjoj karijeri, i dodaje da su mu u povremenim studentskim finansijskim krizama često pomagale sestre kojih ima čak četiri.
Laker nam kaže da nema veće razlike između američke, kanadske i evropske interpretacije muzike, ali zato postoji razlika u tretiranju opera.
– Operske kuće u Kanadi veće su nego u Evropi, pa sami tim zahtevaju da imate moćan i raskošan glas. U Evropi, sa manjim operskim kućama, traži se veća raznolikost pevačkih glasova. Zbog toga sam i došao ovde, pošto po prirodi volim da istražujem.
Pored retkog potencijala i prelepe boje glasa, kritika je često isticala Lakerovu izuzetnu pojavu, lepu figuru, snažnu personalnost koja je veoma važna za scenski nastup... Mocartov Don Alfonso, Andrej Čelkalov u "Borisu Godunovu" i Silvano u "Balu pod maskama" objašnjava da je lepo telo pevača veoma važno u onim predstavama u kojima se igra, gde do izražaja dolaze pokreti i njegove mogućnosti.
– Primećujem da je u Nemačkoj izgled veoma važan, dok je u Italiji glas još uvek na prvom mestu. Ne dajte se prevariti, kad je reč o lepoti, stilu, dobrom izgledu na sceni, šminka može dosta da pomogne!
Mada, šaljivo dodaje, ako dobijem ulogu zbog svog dobrog izgleda, neću se buniti. Štaviše, biće mi drago zbog toga, ali uvek radim na celokupnim utisku.
Publiku uvek interesuje i poneki detalj iz privatnog života jedne javne ličnosti. Plavooki bariton za ovu priliku otkriva da nije oženjen, ali je srećno zaljubljen... Pored muzike, njegova ljubav je kompjuter koji može satima opčinjeno da istražuje. Kao svoju strast navodi i politiku i aktuelna dešavanja u svetu, a upućen je i u našu političku situaciju. Kaže da nas više nema toliko u "breaking news", a nada se da će posle ratova, kriza, ubistva premijera, Srbija pronaći svoj put, i da dolaze bolja vremena.
--------------------------------------------------------------------------
Svuda sam glavni dasa
Olivje Laker prvi put je u u jugoistočnoj Evropi. Upoznavanje drugih pevača za njega nije toliko novo i neponovljivo iskustvo jer je i u Kanadi već radio sa evropskim dirigentima i umetnicima.
– Ali razlika je što sam ovde prvi put u kontaktu sa ljudima i svuda sam glavni dasa! Na festivalima je umetnik često samo jedan od stotine učesnika, a sada je sva pažnja usmerena na mene. Tri TV stanice juče i jedan intervju jutros i skoro pa sam događaj dana. Iskren da budem – pažnja prija.
M. Sretenović
[objavljeno: 21.12.2006.]
