Izvor: Blic, 29.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od dede ostanulo unuku
Od dede ostanulo unuku
Nakon studija na bostonskom 'Berkli Kolidž of Mjuzik' koji su pohađali i Kit Džeret, Brandford Marsalis ili Stiv Vai, polovinom devedesetih, Vasil Hadžimanov započeo je muzičku priču o univerzalnoj vrednosti etno muzike. Smeštajući je u džez kontekst, kao i neke druge savremene muzičke pravce, pre svih - fanki, došao je do originalnog fjužna koji je uobličen i na drugom, ovog puta multimedijalnom CD-u 'Vasil Hadžimanov benda', 'Kafanki'(PGPRTS) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čija je promocija večeras na Kalemegdanu.
'Zaista imam pozitivan osećaj što nastavljam porodičnu tradiciju, što insistiram na etno zvuku Balkana, kao moj deda Vasil ili otac Zafir, i sa druge strane na džezu, kao moja majka Senka ili teta Bisera', kaže za 'Blic' Vasil Hadžimanov dok razgovaramo u fensi frizerskom salonu u kome sa drugim članovima benda oblikuje flourescentni indijanski 'čiroki' stajling pred večerašnju promociju.
'Mada farmaceut po obrazovanju, deda Vasil je zapravo bio etnomuzikolog koji je tokom godina pred Drugi svetski rat i posle njega sakupio preko 5000 zapisa makedonskih izvornih narodnih pesama, ali i jevrejskih i drugih, zapisao ih i sada se nalaze u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti. Bavio se pevanjem, nastupajući sa mandolinom, pa je i čuveni violinista Carevac pohvalno govorio o njegovom umeću', nastavlja priču ovaj klavijaturista, kompozitor i aranžer, zapravo 'treće koleno' porodice koja se posvetila muzici.
'Ne pravim kardinalno razlikovanje džeza i etno muzike. Ako sam etnički sa ovog podneblja onda i džez koji stvaram mora nositi osobenosti tog podneblja. Kad mi kažu kako je moj stil 'etnodžez', reč je zapravo o pleonazmu. Nije džez ništa ultra komplikovano, akademsko i složeno, niti je naša muzika 'seljačka'. Ali, za razliku od Amerikanaca - koji su svoj 'etno' od crnog bluza sa pamučnih polja preneli u nastavni proces na akademijama, bez obzira što su većina profesora belci - kod nas, osim predmeta etnomuzikologija, studija etno muzike nema', objašnjava Vasil činjenicu što je domaći etnokrosover još uvek 'senzacija'.
'Od digitalnog snimanja u Studiju M, Radio Novog Sada, do produkcije, gostujućih umetnika, multimedije, dizajna omota…U svemu smo se potrudili da album ‘Kafanki’ može da bude prihvatljiv i u Njujorku i u Londonu i u Beogradu. Nema potrebe za ekstra objašnjenjima: ‘Znate, mi smo iz Srbije’. ‘Vasil Hadžimanov bend’ sada je ustaljena ekipa muzičara i zajedno sa Džonijem, Vladom i Bojanom zaista delim muzičke ideje. Napravili smo univerzalnu muzičku celinu koja može da funkcioniše bilo gde u svetu, a tako mislimo i da ga promovišemo - na svetskim festivalima', zaključuje Vasil. Milorad Pavlović Otkud naziv 'Kafanki'
Ne, nije ni češka ni makedonska reč, niti se odnosi na kafane, mada su sve te asocijacije legitimne. Naime kompozitor Zoran Simjanović je izgovorio tu reč dok smo preslušavali jedan naš snimak koji ima neki uvod a onda ide ka fanki delu. I tako je od ove igre reči nastao naziv našeg drugog albuma.
